Makkiy ibn Ibrohim al-Balxiy
Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Makkiy ibn Ibrohim ibn Bashir ibn Farqad — bobosi Farqad ibn Bashir, ham deyiladi — imom, hofiz, sodiq, Xuroson musnidi, Abus-Sakan at-Tamimiy al-Hanzaliy al-Balxiy. Muhammad ibn Ali ibn Jaʼfar al-Balxiy undan: «Qaysi yilda tugʻilgansiz?» deb soʻraganda, u: «Bir yuz yigirma oltinchi yilda», dedi. U Yazid ibn Abu Ubayd, Bahz ibn Hakim, Abdulloh ibn Said ibn Abu Hind, Ibn Jurayj, Hishom ibn Hasson, al-Juayd ibn Abdurrahmon, Hanzala ibn Abu Sufyon, Muso ibn Ubayda, Usmon ibn Saʼd al-kotib, Abu Hanifa, Ayman ibn Nobil, Dovud ibn Yazid al-Avdiy, Foid Abul-Varqoʼ, Fitr ibn Xalifa, Hoshim ibn Hoshim ibn Utba, Hishom ad-Dastuvoiy, Usmon ibn al-Asvad, Molik ibn Anas, Yaʼqub ibn Atoʼ va yana bir nechadan hadis aytgan; ammo u juda koʻp rivoyat qiluvchilardan emas. Undan al-Buxoriy, Ahmad ibn Hanbal, Ubaydulloh al-Qavoririy, Yahyo ibn Yahyo, Yahyo ibn Maʼin, Bundor, Sahl ibn Zanjala, Abdussamad ibn al-Fazl al-Balxiy, Abbos ad-Duriy, Ahmad ibn Ubaydulloh an-Narsiy, al-Kudaymiy, Muammar ibn Muhammad al-Balxiy, Yazid ibn Sinon al-Basriy, Umar ibn Mudrik al-Qoss, nabirasi Muhammad ibn Hasan, Ibrohim ibn Zuhayr al-Hulvoniy, Ibrohim ibn Yaʼqub al-Javzajoniy, Naysobur qorisi Ahmad ibn Nasr va boshqa koʻplab balxliklar rivoyat qilgan. al-Kavsaj aytadi: Ahmaddan Makkiy haqida soʻradim, u: «Siqa», dedi. Yahyo ibn Maʼin: «Solih», degan. Abu Hotim: «Oʻrni sidq», degan. al-Ijliy: «Siqa», degan. an-Nasoiy: «Unda ziyon yoʻq», degan. ad-Doraqutniy: «Makkiy siqa, ishonchli», degan. Muhammad ibn Abdulvahhob al-Farroʼ: «Bizga Naysoburda solih kishi Makkiy ibn Ibrohim hadis aytdi», deydi. Muallif aytadi: u koʻp haj qilgan, mol va tijorati bor edi. U Molikdan, u Nofiʼdan, u Ibn Umardan: Nabiy ﷺ Najoshiyga janoza oʻqib toʻrt takbir aytganlar, deb rivoyat qilib, bunda yolgʻiz qoldi; soʻng vahm qilgani unga ayon boʻlgach, undan qaytdi va uni rivoyat qilishdan bosh tortdi. Keyin uni kitobida Molikdan, u az-Zuhriydan, u Saiddan, u Abu Hurayradan (rivoyat qilingan) holda topdi va: «Kitobimda shunday», dedi. Abdussamad ibn al-Fazl aytadi: Makkiyning: «Oltmish marta haj qildim, oltmishta ayolga uylandim, Baytda oʻn yil mujovir boʻldim va tobeinlardan oʻn yetti kishidan yozib oldim. Odamlar menga muhtoj boʻlishini bilganimda, tobeinlardan boshqa hech kimdan yozmagan boʻlardim», deganini eshitdim. Yana Abdussamaddan: Makkiy ibn Ibrohim tobeinlardan oʻn bir kishidan rivoyat qilgan, menda esa toʻqqiztasi bor, deb naql qilinadi. Umar ibn Mudrik aytadi: Makkiy ibn Ibrohimning: «Balxdan haj qilib ellik marta biyobonni kesib oʻtdim va Makka uylarining ijarasiga ming ikki yuz dinordan ortiq toʻladim», deganini eshitdim — bu Umar esa boʻsh rovi. Amr ibn Ali aytadi: Makkiy bizning oldimizga ikki yuz oʻn ikkinchi yilda keldi. Abu Hotim va al-Buxoriy: u ikki yuz oʻn toʻrtinchi yilda vafot etgan, deyishgan. Ibn Saʼd, Mutayyan, Abdussamad ibn al-Fazl va boshqalar: ikki yuz oʻn beshinchi yilda, deyishgan. Ibn Saʼd: Balxda, shaʼbon oʻrtasida; u yuzga yaqinlashgan, siqa va hadisda sobit edi — Alloh unga rahm qilsin, deb qoʻshadi. Muallif aytadi: al-Buxoriy Xurosonda undan kattaroq birovni uchratmadi; undan jamoa rivoyat qilgan.Маккий ибн Иброҳим ибн Башир ибн Фарқад — бобоси Фарқад ибн Башир, ҳам дейилади — имом, ҳофиз, содиқ, Хуросон мусниди, Абус-Сакан ат-Тамимий ал-Ҳанзалий ал-Балхий. Муҳаммад ибн Али ибн Жаъфар ал-Балхий ундан: «Қайси йилда туғилгансиз?» деб сўраганда, у: «Бир юз йигирма олтинчи йилда», деди. У Язид ибн Абу Убайд, Баҳз ибн Ҳаким, Абдуллоҳ ибн Саид ибн Абу Ҳинд, Ибн Журайж, Ҳишом ибн Ҳассон, ал-Жуайд ибн Абдурраҳмон, Ҳанзала ибн Абу Суфён, Мусо ибн Убайда, Усмон ибн Саъд ал-котиб, Абу Ҳанифа, Айман ибн Нобил, Довуд ибн Язид ал-Авдий, Фоид Абул-Варқў, Фитр ибн Халифа, Ҳошим ибн Ҳошим ибн Утба, Ҳишом ад-Дастувоий, Усмон ибн ал-Асвад, Молик ибн Анас, Яъқуб ибн Атў ва яна бир нечадан ҳадис айтган; аммо у жуда кўп ривоят қилувчилардан эмас. Ундан ал-Бухорий, Аҳмад ибн Ҳанбал, Убайдуллоҳ ал-Қаворирий, Яҳё ибн Яҳё, Яҳё ибн Маъин, Бундор, Саҳл ибн Занжала, Абдуссамад ибн ал-Фазл ал-Балхий, Аббос ад-Дурий, Аҳмад ибн Убайдуллоҳ ан-Нарсий, ал-Кудаймий, Муаммар ибн Муҳаммад ал-Балхий, Язид ибн Синон ал-Басрий, Умар ибн Мудрик ал-Қосс, набираси Муҳаммад ибн Ҳасан, Иброҳим ибн Зуҳайр ал-Ҳулвоний, Иброҳим ибн Яъқуб ал-Жавзажоний, Найсобур қориси Аҳмад ибн Наср ва бошқа кўплаб балхликлар ривоят қилган. ал-Кавсаж айтади: Аҳмаддан Маккий ҳақида сўрадим, у: «Сиқа», деди. Яҳё ибн Маъин: «Солиҳ», деган. Абу Ҳотим: «Ўрни сидқ», деган. ал-Ижлий: «Сиқа», деган. ан-Насоий: «Унда зиён йўқ», деган. ад-Дорақутний: «Маккий сиқа, ишончли», деган. Муҳаммад ибн Абдулваҳҳоб ал-Фаррў: «Бизга Найсобурда солиҳ киши Маккий ибн Иброҳим ҳадис айтди», дейди. Муаллиф айтади: у кўп ҳаж қилган, мол ва тижорати бор эди. У Моликдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан: Набий ﷺ Нажошийга жаноза ўқиб тўрт такбир айтганлар, деб ривоят қилиб, бунда ёлғиз қолди; сўнг ваҳм қилгани унга аён бўлгач, ундан қайтди ва уни ривоят қилишдан бош тортди. Кейин уни китобида Моликдан, у аз-Зуҳрийдан, у Саиддан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилинган) ҳолда топди ва: «Китобимда шундай», деди. Абдуссамад ибн ал-Фазл айтади: Маккийнинг: «Олтмиш марта ҳаж қилдим, олтмишта аёлга уйландим, Байтда ўн йил мужовир бўлдим ва тобеинлардан ўн етти кишидан ёзиб олдим. Одамлар менга муҳтож бўлишини билганимда, тобеинлардан бошқа ҳеч кимдан ёзмаган бўлардим», деганини эшитдим. Яна Абдуссамаддан: Маккий ибн Иброҳим тобеинлардан ўн бир кишидан ривоят қилган, менда эса тўққизтаси бор, деб нақл қилинади. Умар ибн Мудрик айтади: Маккий ибн Иброҳимнинг: «Балхдан ҳаж қилиб эллик марта биёбонни кесиб ўтдим ва Макка уйларининг ижарасига минг икки юз динордан ортиқ тўладим», деганини эшитдим — бу Умар эса бўш рови. Амр ибн Али айтади: Маккий бизнинг олдимизга икки юз ўн иккинчи йилда келди. Абу Ҳотим ва ал-Бухорий: у икки юз ўн тўртинчи йилда вафот этган, дейишган. Ибн Саъд, Мутайян, Абдуссамад ибн ал-Фазл ва бошқалар: икки юз ўн бешинчи йилда, дейишган. Ибн Саъд: Балхда, шаъбон ўртасида; у юзга яқинлашган, сиқа ва ҳадисда собит эди — Аллоҳ унга раҳм қилсин, деб қўшади. Муаллиф айтади: ал-Бухорий Хуросонда ундан каттароқ бировни учратмади; ундан жамоа ривоят қилган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 549Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 549
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Ikki yuz oʻn toʻrtinchi yilda vafot etgan. Bahz ibn Hakim, Abdulloh ibn Saʼid ibn Abu Hind, Juʼayd ibn Abdurrahmon va Hishom ibn Hassondan eshitgan.Икки юз ўн тўртинчи йилда вафот этган. Баҳз ибн Ҳаким, Абдуллоҳ ибн Саъид ибн Абу Ҳинд, Жуъайд ибн Абдурраҳмон ва Ҳишом ибн Ҳассондан эшитган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 9, b. 446Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 9, б. 446