Muhammad (Abu Raʼs) ibn Ahmad ibn Nosir al-Huzaliy al-Jarbiy an-Nosiriy
Muhaddis
Qosim Bu Raʼs al-Huzaliyning avlodlaridan boʻlgan tarixchi; nisbasi Tunis yurtidagi Jarba orolidan. Fiqh oʻqib, Tunis, Hijoz va Misrga safar qildi. 1207-yili Boy Muhammad ibn Usmon qoʻli bilan Vahron (Oran) fath etilishi haqida qasida yozdi va uni «Ajoib al-asfor» nomli kitobida sharhladi. Yana «Muʼnis al-ahibba fi axbor Jarba» (kichik kitob), fransuz tiliga tarjima qilingan «al-Hulal as-sundusiya fi shaʼn Vahron val-jazira al-Andalusiya» qasidasi, nasab va tarix ilmiga oid «Zahra» hamda «Rihlatiy va nihlatiy» asarlari bor. Ibn Suda bu oxirgisini koʻrgan koʻrinadi va: «Unda oʻzining koʻp safarlari haqida gapirgan, Fos shahrini yetarli darajada tasvirlagan», degan; Magʻribga safari 1218-yilda boʻlgan. U avval zikr etilgan Abu Raʼs Muhammad ibn Ahmad al-Muaskariy (1238) emas.Қосим Бу Раъс ал-Ҳузалийнинг авлодларидан бўлган тарихчи; нисбаси Тунис юртидаги Жарба оролидан. Фиқҳ ўқиб, Тунис, Ҳижоз ва Мисрга сафар қилди. 1207-йили Бой Муҳаммад ибн Усмон қўли билан Ваҳрон (Оран) фатҳ этилиши ҳақида қасида ёзди ва уни «Ажоиб ал-асфор» номли китобида шарҳлади. Яна «Муънис ал-аҳибба фи ахбор Жарба» (кичик китоб), франсуз тилига таржима қилинган «ал-Ҳулал ас-сундусия фи шаън Ваҳрон вал-жазира ал-Андалусия» қасидаси, насаб ва тарих илмига оид «Заҳра» ҳамда «Риҳлатий ва ниҳлатий» асарлари бор. Ибн Суда бу охиргисини кўрган кўринади ва: «Унда ўзининг кўп сафарлари ҳақида гапирган, Фос шаҳрини етарли даражада тасвирлаган», деган; Мағрибга сафари 1218-йилда бўлган. У аввал зикр этилган Абу Раъс Муҳаммад ибн Аҳмад ал-Муаскарий (1238) эмас.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 6, b. 18Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 6, б. 18