Muhammad ibn Abdulloh ibn Amr as-Sahmiy
Tobeʼin
as-Sahmiy — Abdulloh ibn Amrning oʻgʻli va Shuaybning otasi. Ibn Yunus uni oʻz «Tarix»ida zikr qilib: «U otasidan rivoyat qilgan; undan oʻgʻli Shuayb va Hakam ibnul-Horis rivoyat qilgan», degan. az-Zubayr ibn Bakkor: «Uning onasi Mahmiya ibn Jazʼ az-Zubaydiyning qizidir», degan. Ahmad ibn Muhammad ibnal-Valid al-Azraqiy Abdulmajid ibn Abi Ravvod orqali, Ibn Jurayj va al-Musanno ibnas-Sabbohdan, ular Amr ibn Shuaybdan, u otasidan naql qiladi: «Muhammad ibn Abdulloh ibn Amr otasi bilan tavof qildi; yettinchisida otasi uning qoʻlidan tutib, Kaʼbaning orqasiga olib bordi...» — hadis shu tarzda davom etadi. Muhammadning rivoyati juda oz. Uning nomidan «Salaf bilan bayʼ halol emas» degan hadis zikr qilingan. an-Nasoiy Usmon ibn Abdulloh ibn Xurrazoz — Suhayl ibn Bakkor — Vuhayb — Ibn Tovus — Amr ibn Shuayb — otasidan, u otasi Muhammad ibn Abdullohdan yoʻli bilan Rasululloh ﷺ Xaybar kuni uy eshaklarining goʻshtidan va jallola hayvondan qaytarganlarini rivoyat qilgan; roviy bir marta «otasidan», bir marta «bobosidan» degan. Zahabiy bu rivoyatdagi ixtilofni bayon qilib, Abu Dovudning uni Sahl ibn Bakkor orqali «Amr ibn Shuayb, otasidan, bobosidan» tarzida — uning boshqa hadislari kabi — keltirganini aytadi. Soʻng: «Muhammadning rivoyati borligiga bogʻlanish mumkin boʻlgan narsaning hammasi shu; zohiri shuki, u otasining hayotida vafot etgan, Alloh biladi», deydi. Zahabiy oʻz sanadi bilan Amr ibn Shuayb — otasi — bobosi yoʻli bilan Rasululloh ﷺ ning: «Oʻtirgan kishining namozi tik turgan kishining namozining yarmichadir», degan hadisini keltirib, uni sanadi solih, matni mahfuz sanaydi; hofiz Ziyo «al-Muxtora» kitobida Amr ibn Shuaybning otasidan, u bobosidan rivoyat qilgan nusxasini jamlaganini ham zikr qiladi. Amr ibn Shuaybning avlodi bugungi kunda ham Toifda qolgan boʻlib, ular al-Vaht degan nihoyatda katta bogʻni meros qilib olishadi va u katta bir jamoaning tirikchiligidir. Toif esa mevalar, uzum va sovuq suvlar koʻp boʻlgan tabiati yaxshi vodiy; sovuqda suvi muzlaydi — buni oʻz koʻzi bilan koʻrgan bir sadoqatli kishi menga aytdi; ularning katta jomeʼ masjidi bor, u Makkadan bir kunlik yoʻldan sal ortiqroq masofada; Toifning noz-neʼmatlari Makkaga va boshqa yerlarga olib boriladi.ас-Саҳмий — Абдуллоҳ ибн Амрнинг ўғли ва Шуайбнинг отаси. Ибн Юнус уни ўз «Тарих»ида зикр қилиб: «У отасидан ривоят қилган; ундан ўғли Шуайб ва Ҳакам ибнул-Ҳорис ривоят қилган», деган. аз-Зубайр ибн Баккор: «Унинг онаси Маҳмия ибн Жазъ аз-Зубайдийнинг қизидир», деган. Аҳмад ибн Муҳаммад ибнал-Валид ал-Азрақий Абдулмажид ибн Аби Раввод орқали, Ибн Журайж ва ал-Мусанно ибнас-Саббоҳдан, улар Амр ибн Шуайбдан, у отасидан нақл қилади: «Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Амр отаси билан тавоф қилди; еттинчисида отаси унинг қўлидан тутиб, Каъбанинг орқасига олиб борди...» — ҳадис шу тарзда давом этади. Муҳаммаднинг ривояти жуда оз. Унинг номидан «Салаф билан байъ ҳалол эмас» деган ҳадис зикр қилинган. ан-Насоий Усмон ибн Абдуллоҳ ибн Хурразоз — Суҳайл ибн Баккор — Вуҳайб — Ибн Товус — Амр ибн Шуайб — отасидан, у отаси Муҳаммад ибн Абдуллоҳдан йўли билан Расулуллоҳ ﷺ Хайбар куни уй эшакларининг гўштидан ва жаллола ҳайвондан қайтарганларини ривоят қилган; ровий бир марта «отасидан», бир марта «бобосидан» деган. Заҳабий бу ривоятдаги ихтилофни баён қилиб, Абу Довуднинг уни Саҳл ибн Баккор орқали «Амр ибн Шуайб, отасидан, бобосидан» тарзида — унинг бошқа ҳадислари каби — келтирганини айтади. Сўнг: «Муҳаммаднинг ривояти борлигига боғланиш мумкин бўлган нарсанинг ҳаммаси шу; зоҳири шуки, у отасининг ҳаётида вафот этган, Аллоҳ билади», дейди. Заҳабий ўз санади билан Амр ибн Шуайб — отаси — бобоси йўли билан Расулуллоҳ ﷺ нинг: «Ўтирган кишининг намози тик турган кишининг намозининг ярмичадир», деган ҳадисини келтириб, уни санади солиҳ, матни маҳфуз санайди; ҳофиз Зиё «ал-Мухтора» китобида Амр ибн Шуайбнинг отасидан, у бобосидан ривоят қилган нусхасини жамлаганини ҳам зикр қилади. Амр ибн Шуайбнинг авлоди бугунги кунда ҳам Тоифда қолган бўлиб, улар ал-Ваҳт деган ниҳоятда катта боғни мерос қилиб олишади ва у катта бир жамоанинг тирикчилигидир. Тоиф эса мевалар, узум ва совуқ сувлар кўп бўлган табиати яхши водий; совуқда суви музлайди — буни ўз кўзи билан кўрган бир садоқатли киши менга айтди; уларнинг катта жомеъ масжиди бор, у Маккадан бир кунлик йўлдан сал ортиқроқ масофада; Тоифнинг ноз-неъматлари Маккага ва бошқа ерларга олиб борилади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 9, b. 181Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 9, б. 181