Muhammad ibn Abdulmunʼim ibn Muhammad ibn Muhammad ibn Abdulmunʼim ibn Ismoil al-Javjariy
Muhaddis
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Soʻng al-Qohiriy, shofeiy; 821-yil ikki jumodning birida yoki undan keyingi yilda Jarjarda tugʻilib, kichikligida Qohiraga koʻchgan va muxtasarlarning koʻpini yod olgan. Soʻng fanlar bilan mashgʻul boʻlib, an-Nuvayriy, Ibn al-Hummom, ash-Shumunniy, al-Mahalliy, al-Kofiyajiy, ash-Sharaf as-Subkiy, al-Alam al-Bulqiniy va al-Hofiz Ibn Hajardan olgan. Qozilikda noiblik qilib, soʻng undan tiyilib dars berdi; talabalar unga rogʻbat qildi va fatvolar uchun kelishdi. Ibn an-Naqibning «Umdat as-solik»iga bir jildlik «Tashil al-masolik ilo Umdat as-solik» sharhini, Ibn al-Muqriʼning «al-Irshod»iga toʻrt jildlik sharhni, «Shuzur az-zahab»ga uzun va qisqa ikki sharhni hamda «al-Hamziya»ga ikki sharhni — biri uzun boʻlib «Xayr al-quro fi sharh Umm al-quro» deb nomlangan — yozgan. Tavozuli, oʻzini past tutadigan, hech narsada bezanmaydigan kishi edi; talabalar uning atrofiga toʻplanib, undan olishga talashardi. Ilm ahlidan biri unga jurʼat qilib «al-Lafz al-javhariy fi bayon gʻalat al-Javjariy» degan kitob tasnif etgan va tarjima sohibining shogirdlaridan biri unga raddiya bergan. Rajabning oʻn ikkinchisi, chorshanba kuni Misrda vafot etgan.Сўнг ал-Қоҳирий, шофеий; 821-йил икки жумоднинг бирида ёки ундан кейинги йилда Жаржарда туғилиб, кичиклигида Қоҳирага кўчган ва мухтасарларнинг кўпини ёд олган. Сўнг фанлар билан машғул бўлиб, ан-Нувайрий, Ибн ал-Ҳуммом, аш-Шумунний, ал-Маҳаллий, ал-Кофияжий, аш-Шараф ас-Субкий, ал-Алам ал-Булқиний ва ал-Ҳофиз Ибн Ҳажардан олган. Қозиликда ноиблик қилиб, сўнг ундан тийилиб дарс берди; талабалар унга роғбат қилди ва фатволар учун келишди. Ибн ан-Нақибнинг «Умдат ас-солик»ига бир жилдлик «Ташил ал-масолик ило Умдат ас-солик» шарҳини, Ибн ал-Муқриънинг «ал-Иршод»ига тўрт жилдлик шарҳни, «Шузур аз-заҳаб»га узун ва қисқа икки шарҳни ҳамда «ал-Ҳамзия»га икки шарҳни — бири узун бўлиб «Хайр ал-қуро фи шарҳ Умм ал-қуро» деб номланган — ёзган. Тавозули, ўзини паст тутадиган, ҳеч нарсада безанмайдиган киши эди; талабалар унинг атрофига тўпланиб, ундан олишга талашарди. Илм аҳлидан бири унга журъат қилиб «ал-Лафз ал-жавҳарий фи баён ғалат ал-Жавжарий» деган китоб тасниф этган ва таржима соҳибининг шогирдларидан бири унга раддия берган. Ражабнинг ўн иккинчиси, чоршанба куни Мисрда вафот этган.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 200Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 200
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Sakkiz yuz yigirma birinchi yilning jumodo oylaridan birida yoki undan keyingi yilda Javjarda tugʻilib, kichikligida Qohiraga koʻchgan; koʻp muxtasarlarni yod olgan, soʻng fanlar bilan mashgʻul boʻlib, an-Nuvayriy, Ibn al-Humom, ash-Shumunniy, al-Mahalliy, al-Kofiyajiy, ash-Sharaf as-Subkiy, al-Ilm al-Bulqiniy va hofiz Ibn Hajardan olgan. Qozilikda noiblik qilgan, soʻng bundan tiyilgan; dars bergan, talabalar unga ragʻbat qilgan va fatvolar unga yoʻnaltirilgan. Ibn an-Naqibning «Umdat as-solik»iga bir jildli «Tashil al-masolik ilo Umdat as-solik» sharhini, Ibn al-Muqriʼning «al-Irshod»iga toʻrt jildli sharhni, «Shuzur az-zahab»ga uzun va qisqa ikki sharhni, «al-Hamziya»ga ikki sharhni — biri uzun, biri «Xayr al-qiro fi sharhi Umm al-quro» deb atalgan — yozgan. Tavozeʼli, oʻzini qiynaydigan, hech narsada noz-neʼmat izlamaydigan kishi edi; talabalar unga berilib, undan olishga talashardilar. Ilm ahlidan biri unga jurʼat qilib «al-Lafz al-javhariy fi bayoni gʻalat al-Javjariy» nomli kitob yozgan, tarjima sohibining shogirdlaridan biri esa unga raddiya bergan. Rajab oyining oʻn ikkinchi kuni, chorshanba kuni Misrda vafot etgan.Саккиз юз йигирма биринчи йилнинг жумодо ойларидан бирида ёки ундан кейинги йилда Жавжарда туғилиб, кичиклигида Қоҳирага кўчган; кўп мухтасарларни ёд олган, сўнг фанлар билан машғул бўлиб, ан-Нувайрий, Ибн ал-Ҳумом, аш-Шумунний, ал-Маҳаллий, ал-Кофияжий, аш-Шараф ас-Субкий, ал-Илм ал-Булқиний ва ҳофиз Ибн Ҳажардан олган. Қозиликда ноиблик қилган, сўнг бундан тийилган; дарс берган, талабалар унга рағбат қилган ва фатволар унга йўналтирилган. Ибн ан-Нақибнинг «Умдат ас-солик»ига бир жилдли «Ташил ал-масолик ило Умдат ас-солик» шарҳини, Ибн ал-Муқриънинг «ал-Иршод»ига тўрт жилдли шарҳни, «Шузур аз-заҳаб»га узун ва қисқа икки шарҳни, «ал-Ҳамзия»га икки шарҳни — бири узун, бири «Хайр ал-қиро фи шарҳи Умм ал-қуро» деб аталган — ёзган. Тавозеъли, ўзини қийнайдиган, ҳеч нарсада ноз-неъмат изламайдиган киши эди; талабалар унга берилиб, ундан олишга талашардилар. Илм аҳлидан бири унга журъат қилиб «ал-Лафз ал-жавҳарий фи баёни ғалат ал-Жавжарий» номли китоб ёзган, таржима соҳибининг шогирдларидан бири эса унга раддия берган. Ражаб ойининг ўн иккинчи куни, чоршанба куни Мисрда вафот этган.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 738Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 738