Muhammad ibn Ali ibn Ahmad ibn Ali ibn Xumoravayh ibn Tulun ad-Dimashqiy as-Solihiy
Muhaddis
Shamsuddin, hanafiy — tarixchi, tarjimai hollar va fiqh olimi. Damashqdagi Solihiya ahlidan va nisbasi shu yerga. Al-Gʻazziy: «Uning barcha vaqti ilm va ibodat bilan toʻla edi; barcha ilmlarda, hatto tush taʼbiri va tibda ham ishtiroki bor edi; nazmi bor, ammo shoir emas», degan. Oʻz qoʻli bilan koʻplab kitob koʻchirgan va «at-Taʼliqot» deb atagan oltmish juz taʼliq bitgan — koʻpi oʻzi jamlagani, baʼzisi boshqalarniki. Uylanmagan va nasl qoldirmagan. Kitoblaridan: «al-Gʻuraf al-aliya fi tarojim mutaaxxiri al-hanafiya», oʻz qoʻlida yozilgan parchalari saqlangan «Zaxoir al-qasr fi tarojim nubalo al-asr», «at-Tamattuʼ bil-iqron bayna tarojim ash-shuyux val-aqron», «Inbo al-umaro bi-anbo al-vuzaro», «Iʼlom as-soilin an kutub sayyid al-mursalin», joylar va tarjimai hollarga oid «Arf az-zaharot», «Zarb al-havta alo jamiʼ al-Gʻavta», qirqqa yaqin risoladan iborat «al-Kunnosh», «Mulaxxas Tanbih at-tolib va irshod ad-doris ilo mo fi Dimashq minal-javomiʼ val-madoris lin-Nuaymiy», asl nomi «as-Sagʻr al-bassom fi zikr man valiya qazo ash-Shom» boʻlgan «al-Qaloid al-javhariya fi tarix as-Solihiya», «Iʼlom al-varo biman valiya noiban bi-Dimashq al-kubro», «Mufokahat al-xillon fi havodis az-zamon», «ash-Shuzur az-zahabiya fi tarojim al-aimma al-isnay ashar indal-imomiya», «Unvon ar-rasoil fi maʼrifat al-avoil», oʻn toʻrt risoladan iborat «ar-Rasoil», hamda «al-Uqud ad-durriya» (usmonli sulton Salim Misrga kirgunga qadar boʻlgan Misr amirlari ismlarida), oʻzi haqida yozgan «al-Falak al-mashhun fi ahvol Muhammad ibn Tulun», «Dafʼ al-baʼs fi tark musohabat an-nos», «Ifodat ar-roim li-masoil an-noim», «Davr al-falak fi hukm al-mo al-mustaʼmal fil-birak», «Tuhfat al-ahbob fi mantiq at-tayr vad-davobb», «al-Faxx val-usfur», «al-Fil», «Mo qila fis-samak», «Ibtisom as-sugʻur fi manofiʼ az-zuhur», «an-Nahla fimo varada fin-naxla», «ash-Shamʼa al-muziya fi axbor al-qalʼa ad-dimashqiya», «al-Maazza fimo qila fil-Mazza», «al-Lamaot al-barqiya fin-nukat at-tarixiya» va «an-Nafha az-zanbaqiya fil-asila ad-dimashqiya» kabi risola va maqolalari.Шамсуддин, ҳанафий — тарихчи, таржимаи ҳоллар ва фиқҳ олими. Дамашқдаги Солиҳия аҳлидан ва нисбаси шу ерга. Ал-Ғаззий: «Унинг барча вақти илм ва ибодат билан тўла эди; барча илмларда, ҳатто туш таъбири ва тибда ҳам иштироки бор эди; назми бор, аммо шоир эмас», деган. Ўз қўли билан кўплаб китоб кўчирган ва «ат-Таълиқот» деб атаган олтмиш жуз таълиқ битган — кўпи ўзи жамлагани, баъзиси бошқаларники. Уйланмаган ва насл қолдирмаган. Китобларидан: «ал-Ғураф ал-алия фи тарожим мутааххири ал-ҳанафия», ўз қўлида ёзилган парчалари сақланган «Захоир ал-қаср фи тарожим нубало ал-аср», «ат-Таматтуъ бил-иқрон байна тарожим аш-шуюх вал-ақрон», «Инбо ал-умаро би-анбо ал-вузаро», «Иълом ас-соилин ан кутуб саййид ал-мурсалин», жойлар ва таржимаи ҳолларга оид «Арф аз-заҳарот», «Зарб ал-ҳавта ало жамиъ ал-Ғавта», қирққа яқин рисоладан иборат «ал-Куннош», «Мулаххас Танбиҳ ат-толиб ва иршод ад-дорис ило мо фи Димашқ минал-жавомиъ вал-мадорис лин-Нуаймий», асл номи «ас-Сағр ал-бассом фи зикр ман валия қазо аш-Шом» бўлган «ал-Қалоид ал-жавҳария фи тарих ас-Солиҳия», «Иълом ал-варо биман валия ноибан би-Димашқ ал-кубро», «Муфокаҳат ал-хиллон фи ҳаводис аз-замон», «аш-Шузур аз-заҳабия фи тарожим ал-аимма ал-иснай ашар индал-имомия», «Унвон ар-расоил фи маърифат ал-авоил», ўн тўрт рисоладан иборат «ар-Расоил», ҳамда «ал-Уқуд ад-дуррия» (усмонли султон Салим Мисрга киргунга қадар бўлган Миср амирлари исмларида), ўзи ҳақида ёзган «ал-Фалак ал-машҳун фи аҳвол Муҳаммад ибн Тулун», «Дафъ ал-баъс фи тарк мусоҳабат ан-нос», «Ифодат ар-роим ли-масоил ан-ноим», «Давр ал-фалак фи ҳукм ал-мо ал-мустаъмал фил-бирак», «Туҳфат ал-аҳбоб фи мантиқ ат-тайр вад-давобб», «ал-Фахх вал-усфур», «ал-Фил», «Мо қила фис-самак», «Ибтисом ас-суғур фи манофиъ аз-зуҳур», «ан-Наҳла фимо варада фин-нахла», «аш-Шамъа ал-музия фи ахбор ал-қалъа ад-димашқия», «ал-Маазза фимо қила фил-Мазза», «ал-Ламаот ал-барқия фин-нукат ат-тарихия» ва «ан-Нафҳа аз-занбақия фил-асила ад-димашқия» каби рисола ва мақолалари.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 6, b. 291Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 6, б. 291