Muhammad ibn Ali ibn Aybak as-Surujiy Abu Abdulloh al-Hofiz
Muhaddis
Abu Homid ham deyilgan; 714-yilda tugʻilib, rivoyatga eʼtibor bergan va Misr hamda Shom muhaddislaridan — ad-Dabbusiy, Ibn al-Misriy, an-Najibning ashoblari, Ibn Abduddoyim va Ibn Sayyid an-Nosdan koʻp eshitgan. Yod olishda gʻoyaga yetguncha mohir boʻldi; yozishi va oʻqishi tez, diyonatli va zarif edi, sanoqsiz narsa yozdi va at-Tabaroniyning «al-Muʼjam al-kabir»i hamda Abu Nuaymning Muslimga mustaxraji kabi uzun kitoblarni oʻqidi. al-Mizziy, al-Barzoliy, az-Zahabiy va Ibn Hajar uni hifz bilan taʼriflashgan. as-Safadiy: «Ibn Sayyid an-Nosdan keyin undan tezroq va fasihroq oʻqiydigan kishini koʻrmadim; odamlarning tarjimalari, vafotlari, asrlari va tasniflaridan nima soʻrasam, yodida topdim — hech narsa undan gʻoyib boʻlmasdi»; «Bularga qoʻshimcha unda adiblarning zavqi, shoirlarning fahmi va zariflarning ruh yengilligi bor edi, eski va yangi sheʼrdan koʻp narsani hozir qilardi». «as-Siqot»ni yigʻishga kirishib bir qismini yozgan — tugallanganida yigirma jilddan ortiq boʻlar edi; oʻzi uchun yuzta mutaboyin hadis taxrij qilib, unda yaxshi ish qilgan — az-Zahabiy: «Undan oʻshalardan toʻqsontasini eshitdik». Xullas, u huffoz zumrasida sanaladi; umri uzun boʻlganda zamon ajoyibotidan biri boʻlardi, ammo oʻttiz yoshida vafot etdi.Абу Ҳомид ҳам дейилган; 714-йилда туғилиб, ривоятга эътибор берган ва Миср ҳамда Шом муҳаддисларидан — ад-Даббусий, Ибн ал-Мисрий, ан-Нажибнинг ашоблари, Ибн Абдуддойим ва Ибн Саййид ан-Носдан кўп эшитган. Ёд олишда ғояга етгунча моҳир бўлди; ёзиши ва ўқиши тез, диёнатли ва зариф эди, саноқсиз нарса ёзди ва ат-Табаронийнинг «ал-Муъжам ал-кабир»и ҳамда Абу Нуаймнинг Муслимга мустахражи каби узун китобларни ўқиди. ал-Миззий, ал-Барзолий, аз-Заҳабий ва Ибн Ҳажар уни ҳифз билан таърифлашган. ас-Сафадий: «Ибн Саййид ан-Носдан кейин ундан тезроқ ва фасиҳроқ ўқийдиган кишини кўрмадим; одамларнинг таржималари, вафотлари, асрлари ва таснифларидан нима сўрасам, ёдида топдим — ҳеч нарса ундан ғойиб бўлмасди»; «Буларга қўшимча унда адибларнинг завқи, шоирларнинг фаҳми ва зарифларнинг руҳ енгиллиги бор эди, эски ва янги шеърдан кўп нарсани ҳозир қиларди». «ас-Сиқот»ни йиғишга киришиб бир қисмини ёзган — тугалланганида йигирма жилддан ортиқ бўлар эди; ўзи учун юзта мутабойин ҳадис тахриж қилиб, унда яхши иш қилган — аз-Заҳабий: «Ундан ўшалардан тўқсонтасини эшитдик». Хуллас, у ҳуффоз зумрасида саналади; умри узун бўлганда замон ажойиботидан бири бўларди, аммо ўттиз ёшида вафот этди.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 208Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 208