Muhammad ibn Mihron al-Jammol
Muhaddis
Hofiz, ishonchli, koʻp safar qilgan va koʻp naql qilgan Abu Jaʼfar ar-Roziy. U Fuzayl ibn Iyoz, Marhum ibn Abdulaziz, Abdulaziz ibn Muhammad ad-Darovardiy, Sufyon ibn Uyayna, Hotim ibn Ismoil, Jarir ibn Abdulhamid, Attob ibn Bashir, Iso ibn Yunus, Mulozim ibn Amr, Miskin ibn Bukayr, Ato ibn Muslim, Valid ibn Muslim, Abdurrazzoq, Yahyo al-Qatton va ularning tengdoshlaridan hamda ulardan quyidagilardan koʻp hadis rivoyat qildi. Undan Buxoriy, Muslim, Abu Dovud, Abu Zurʼa, Abu Hotim, Ahmad ibn Ali al-Abbor, Muso ibn Horun, Ahmad ibn Ali ibn Ismoil ibn Ali ibn Abu Bakr ar-Roziy, Hasan ibn al-Abbos ar-Roziy, Muhammad ibn Ibrohim at-Tayolisiy, Jaʼfar ibn Ahmad ibn Foris, Abdurrahmon ibn Muhammad ibn Salm ar-Roziy, Muhammad ibn Ishoq as-Sarroj, Muhammad ibn al-Husayn at-Tabarakiy, Abu Zurʼaning varroqi Muhammad ibn Solih ibn Bakr al-Kayloniy va boshqalar rivoyat qildilar. Ibn Abu Hotim aytadi: «Otamdan Abu Jaʼfar al-Jammol bilan Ibrohim ibn Muso haqida soʻradim. U: “Abu Jaʼfarning hadisi kengroq, Ibrohim esa puxtaroq edi; Abu Jaʼfar sodiqdir”, dedi». Abu Bakr al-Aʼyan: «Xuroson shayxlari uchtadir: birinchisi Qutayba, ikkinchisi Muhammad ibn Mihron, uchinchisi Ali ibn Hujr», dedi. Buxoriy: «Muhammad ibn Mihron ikki yuz oʻttiz toʻqqizinchi (239 h.) yilning boshida yoki shunga yaqin vaqtda vafot etdi», deydi. Zahabiy uning bir hadisini oliy isnod bilan keltiradi: Abu Jaʼfar al-Jammol — Iso ibn Yunus — Hishom — otasi — Abdulloh ibn Amr: Rasululloh ﷺ: «Alloh ilmni odamlardan tortib olish bilan koʻtarmaydi; balki ilmni olimlarning qabzi bilan koʻtaradi. Bironta olim qolmagach, odamlar johillarni bosh qilib oladilar; ulardan soʻraladi, ular ilmsiz fatvo beradilar — shunda oʻzlari ham adashadilar, boshqalarni ham adashtiradilar», dedilar. Zahabiy: «Bu Iso yoʻlidan gʻaribdir; Abu Ahmad: “Buni faqat shu yoʻldan yozganmiz”, dedi», deb qoʻshadi.Ҳофиз, ишончли, кўп сафар қилган ва кўп нақл қилган Абу Жаъфар ар-Розий. У Фузайл ибн Иёз, Марҳум ибн Абдулазиз, Абдулазиз ибн Муҳаммад ад-Даровардий, Суфён ибн Уяйна, Ҳотим ибн Исмоил, Жарир ибн Абдулҳамид, Аттоб ибн Башир, Исо ибн Юнус, Мулозим ибн Амр, Мискин ибн Букайр, Ато ибн Муслим, Валид ибн Муслим, Абдурраззоқ, Яҳё ал-Қаттон ва уларнинг тенгдошларидан ҳамда улардан қуйидагилардан кўп ҳадис ривоят қилди. Ундан Бухорий, Муслим, Абу Довуд, Абу Зуръа, Абу Ҳотим, Аҳмад ибн Али ал-Аббор, Мусо ибн Ҳорун, Аҳмад ибн Али ибн Исмоил ибн Али ибн Абу Бакр ар-Розий, Ҳасан ибн ал-Аббос ар-Розий, Муҳаммад ибн Иброҳим ат-Таёлисий, Жаъфар ибн Аҳмад ибн Форис, Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн Салм ар-Розий, Муҳаммад ибн Исҳоқ ас-Саррож, Муҳаммад ибн ал-Ҳусайн ат-Табаракий, Абу Зуръанинг варроқи Муҳаммад ибн Солиҳ ибн Бакр ал-Кайлоний ва бошқалар ривоят қилдилар. Ибн Абу Ҳотим айтади: «Отамдан Абу Жаъфар ал-Жаммол билан Иброҳим ибн Мусо ҳақида сўрадим. У: “Абу Жаъфарнинг ҳадиси кенгроқ, Иброҳим эса пухтароқ эди; Абу Жаъфар содиқдир”, деди». Абу Бакр ал-Аъян: «Хуросон шайхлари учтадир: биринчиси Қутайба, иккинчиси Муҳаммад ибн Миҳрон, учинчиси Али ибн Ҳужр», деди. Бухорий: «Муҳаммад ибн Миҳрон икки юз ўттиз тўққизинчи (239 ҳ.) йилнинг бошида ёки шунга яқин вақтда вафот этди», дейди. Заҳабий унинг бир ҳадисини олий иснод билан келтиради: Абу Жаъфар ал-Жаммол — Исо ибн Юнус — Ҳишом — отаси — Абдуллоҳ ибн Амр: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ илмни одамлардан тортиб олиш билан кўтармайди; балки илмни олимларнинг қабзи билан кўтаради. Биронта олим қолмагач, одамлар жоҳилларни бош қилиб оладилар; улардан сўралади, улар илмсиз фатво берадилар — шунда ўзлари ҳам адашадилар, бошқаларни ҳам адаштирадилар», дедилар. Заҳабий: «Бу Исо йўлидан ғарибдир; Абу Аҳмад: “Буни фақат шу йўлдан ёзганмиз”, деди», деб қўшади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 15, b. 143Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 15, б. 143