Murod ibn Salim ibn Sulaymon ibn Salim ibn Boyazid ibn Oʻrxon ibn Usmon, Rum sultoni
Muhaddis
953-yilda tugʻilib, 982-yilda taxtga oʻtirgan; Rum sultonlarining eng ulugʻlaridan va podshohlarining kattalaridan. Otalari qoʻli ostidagi mamlakatlarni egallab, ustiga keng fathlar qoʻshgan. Haram ash-Sharif imoratini tugatgan zot ham u: unda yongʻin boʻlib koʻpini xarob qilgan edi, otasi Sulton Salim ibn Sulaymon uni butunlay buzishga buyurib, nafis hayʼat va gʻalati uslubda qurishga kirishgan, ammo imorat boshlanganidan keyin vafot etgan va uni tarjima sohibi tugatgan. Baʼzi shoirlar imorat tugagani tarixida aytgan bayt goʻzal — uygʻunligi, ravonligi va nazmi goʻzalligi bilan birga butunicha imorat tugashiga tarix boʻladi: «Jaddada-l-masjida-l-haroma Murodu doma sultonuhu va doma zamonuh»; baʼzisi esa nasrda «Ammara-l-harama sultonu Murod» deb tarixlagan. al-Qutb al-Hanafiy «al-Aʼlom»da bu imoratning kayfiyatini vasf qilib, kitobining oxirida bu haqda uzoq soʻzlagan va tarjima sohibining tarjimasini oʻsha kitobda yakunlagan, ammo vafoti tarixini zikr qilmagan.953-йилда туғилиб, 982-йилда тахтга ўтирган; Рум султонларининг энг улуғларидан ва подшоҳларининг катталаридан. Оталари қўли остидаги мамлакатларни эгаллаб, устига кенг фатҳлар қўшган. Ҳарам аш-Шариф иморатини тугатган зот ҳам у: унда ёнғин бўлиб кўпини хароб қилган эди, отаси Султон Салим ибн Сулаймон уни бутунлай бузишга буюриб, нафис ҳайъат ва ғалати услубда қуришга киришган, аммо иморат бошланганидан кейин вафот этган ва уни таржима соҳиби тугатган. Баъзи шоирлар иморат тугагани тарихида айтган байт гўзал — уйғунлиги, равонлиги ва назми гўзаллиги билан бирга бутунича иморат тугашига тарих бўлади: «Жаддада-л-масжида-л-ҳарома Муроду дома султонуҳу ва дома замонуҳ»; баъзиси эса насрда «Аммара-л-ҳарама султону Мурод» деб тарихлаган. ал-Қутб ал-Ҳанафий «ал-Аълом»да бу иморатнинг кайфиятини васф қилиб, китобининг охирида бу ҳақда узоқ сўзлаган ва таржима соҳибининг таржимасини ўша китобда якунлаган, аммо вафоти тарихини зикр қилмаган.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 301Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 301