Mutarrif ibn Abdulloh ibn ash-Shixxir
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Mutarrif ibn Abdulloh ibn ash-Shixxir — imom, namuna, hujjat Abu Abdulloh al-Harashiy al-Omiriy al-Basriy, Yazid ibn Abdullohning akasi. U otasidan raziyallohu anhu, hamda Aliy, Ammor, Abu Zarr, Usmon, Oisha, Usmon ibn Abul Os, Muoviya, Imron ibn Husayn, Abdulloh ibn Mugʻaffal al-Muzaniy va boshqalardan rivoyat qildi; Abu Muslim al-Jazmiy va Hakim ibn Qays ibn Osim al-Minqariydan ham eshitdi, Ubayy ibn Kaʼbdan esa mursal rivoyat qildi. Undan Hasan Basriy, ukasi Yazid ibn Abdulloh, Abut-Tayyoh Yazid ibn Humayd, Sobit al-Bunoniy, Said ibn Abu Hind, Qatoda, Gʻaylon ibn Jarir, Muhammad ibn Vosiʼ, Abu Nazra al-Abdiy, Yazid ar-Rishk, Humayd ibn Hilol, Said al-Jurayriy, jiyani Abdulloh ibn Honiʼ, Abdulkarim ibn Rushayd, Abu Nuʼoma as-Saʼdiy va koʻplab kishilar hadis rivoyat qildilar. Otasidan rivoyat qiladi: «Paygʻambar ﷺ ning huzurlariga keldim, u zot namoz oʻqiyotgan, koʻkraklaridan yigʻidan qozon qaynagandek ovoz kelardi». Ibn Saʼd uni zikr qilib: «Ubayy ibn Kaʼbdan rivoyat qilgan; siqa boʻlib, fazl, varaʼ, aql va odob egasi edi», dedi. Ijliy: «Siqa edi; Basrada Ibn al-Ashʼas fitnasidan undan va Ibn Sirindan boshqa hech kim omon qolmadi, Kufada esa Xaysama ibn Abdurrahmon bilan Ibrohim Naxaʼiydan boshqasi qutulmadi», dedi. Gʻaylon ibn Jarir naqlicha, bir kishi unga yolgʻon toʻnkaganda: «Allohim, agar u yolgʻonchi boʻlsa, jonini ol», dedi va u oʻsha joyda oʻlib tushdi; buni Ziyodga yetkazishganda: «Odamni oʻldirding», dedi; u: «Yoʻq, bu ajalga toʻgʻri kelib qolgan bir duo edi», dedi. Uning zuhdi soʻzlaridan koʻrinadi: «Ilmning ortiqchaligi menga ibodatning ortiqchasidan suyukliroq; dininglarning eng yaxshisi varaʼdir», derdi. Yana: «Uxlab tunab, nadomat bilan tonggan boʻlishim, tik turib tunab, oʻzimga mahliyo boʻlib tonganimdan menga suyukliroq», degan — Zahabiy bunga: «Vallohi, oʻzini pok sanagan yoki oʻzidan mahliyo boʻlgan kishi najot topmaydi», deb qoʻshadi. Yana aytardi: «Qiyomat kuni Alloh mendan: “Ey Mutarrif, nega qilmading?” deb soʻrashi, “Nega qilding?” deyishidan menga suyukliroq». Va: «Bu oʻlim neʼmat ahlining neʼmatini buzdi; oʻlim yoʻq neʼmatni talab qilinglar», derdi. Qadar haqida: «Hech kimga baland joyga chiqib oʻzini tashlab: “Robbim menga shuni taqdir qilgan”, deyish joiz emas; balki ehtiyot boʻlsin, tirishsin va taqvo qilsin; agar unga bir narsa yetsa, bilsinki, unga Alloh yozganidan boshqasi yetmaydi», dedi. Gʻaylon aytadi: Mutarrif mato toʻn va burnuslar kiyar, ot minar, sultonning huzuriga kirar edi; biroq uning yoniga borsang, koʻz qorachigʻining oldiga borgan boʻlarding. Xotini uni oʻttiz ming, xachir, qatifa va sartarosh bilan nikohlanganini aytgan; Gʻaylon esa yigirma ming deydi. Zahabiy: «Uning moli, boyligi va goʻzal kiyimi bor edi, koʻngillarga oʻrnashgandi», deydi. Fitna chogʻida esa uydan chiqmas, odamlar qoʻzgʻalsa juma va jamoatga ham yaqinlashmas, fitna tarqagunicha uyining ichkarisini lozim tutardi; Qatoda: «Mutarrif fitnadan qaytarar va qochardi, Hasan esa qaytarar, lekin joyidan jilmasdi», deydi. Ibn Saʼd: «Mutarrif Hajjojning voliyligi boshida vafot etdi», dedi. Zahabiy: «Yoʻq, balki u Abdurrahmon ibn Muhammad ibn al-Ashʼas sakson yildan keyin chiqqunicha tirik qolgan; Amr ibn Aliy bilan Termiziy esa uning oʻlimini 95-yil deb sanaganlar — bu koʻproq oʻxshaydi», deydi. Ukasi Yazid aytadi: «Mutarrif mendan oʻn yosh katta, men esa Hasan Basriydan oʻn yosh kattaman»; Zahabiy shundan uning tugʻilishi «Badr» yoki «Uhud» yilida boʻlgan boʻlishi kerak, degan xulosaga keladi va Umar bilan Ubayydan eshitgan boʻlishi mumkinligini aytadi.Мутарриф ибн Абдуллоҳ ибн аш-Шиххир — имом, намуна, ҳужжат Абу Абдуллоҳ ал-Ҳараший ал-Омирий ал-Басрий, Язид ибн Абдуллоҳнинг акаси. У отасидан разияллоҳу анҳу, ҳамда Алий, Аммор, Абу Зарр, Усмон, Оиша, Усмон ибн Абул Ос, Муовия, Имрон ибн Ҳусайн, Абдуллоҳ ибн Муғаффал ал-Музаний ва бошқалардан ривоят қилди; Абу Муслим ал-Жазмий ва Ҳаким ибн Қайс ибн Осим ал-Минқарийдан ҳам эшитди, Убайй ибн Каъбдан эса мурсал ривоят қилди. Ундан Ҳасан Басрий, укаси Язид ибн Абдуллоҳ, Абут-Тайёҳ Язид ибн Ҳумайд, Собит ал-Буноний, Саид ибн Абу Ҳинд, Қатода, Ғайлон ибн Жарир, Муҳаммад ибн Восиъ, Абу Назра ал-Абдий, Язид ар-Ришк, Ҳумайд ибн Ҳилол, Саид ал-Журайрий, жияни Абдуллоҳ ибн Ҳониъ, Абдулкарим ибн Рушайд, Абу Нуъома ас-Саъдий ва кўплаб кишилар ҳадис ривоят қилдилар. Отасидан ривоят қилади: «Пайғамбар ﷺ нинг ҳузурларига келдим, у зот намоз ўқиётган, кўкракларидан йиғидан қозон қайнагандек овоз келарди». Ибн Саъд уни зикр қилиб: «Убайй ибн Каъбдан ривоят қилган; сиқа бўлиб, фазл, вараъ, ақл ва одоб эгаси эди», деди. Ижлий: «Сиқа эди; Басрада Ибн ал-Ашъас фитнасидан ундан ва Ибн Сириндан бошқа ҳеч ким омон қолмади, Куфада эса Хайсама ибн Абдурраҳмон билан Иброҳим Нахаъийдан бошқаси қутулмади», деди. Ғайлон ибн Жарир нақлича, бир киши унга ёлғон тўнкаганда: «Аллоҳим, агар у ёлғончи бўлса, жонини ол», деди ва у ўша жойда ўлиб тушди; буни Зиёдга етказишганда: «Одамни ўлдирдинг», деди; у: «Йўқ, бу ажалга тўғри келиб қолган бир дуо эди», деди. Унинг зуҳди сўзларидан кўринади: «Илмнинг ортиқчалиги менга ибодатнинг ортиқчасидан суюклироқ; динингларнинг энг яхшиси вараъдир», дерди. Яна: «Ухлаб тунаб, надомат билан тонгган бўлишим, тик туриб тунаб, ўзимга маҳлиё бўлиб тонганимдан менга суюклироқ», деган — Заҳабий бунга: «Валлоҳи, ўзини пок санаган ёки ўзидан маҳлиё бўлган киши нажот топмайди», деб қўшади. Яна айтарди: «Қиёмат куни Аллоҳ мендан: “Эй Мутарриф, нега қилмадинг?” деб сўраши, “Нега қилдинг?” дейишидан менга суюклироқ». Ва: «Бу ўлим неъмат аҳлининг неъматини бузди; ўлим йўқ неъматни талаб қилинглар», дерди. Қадар ҳақида: «Ҳеч кимга баланд жойга чиқиб ўзини ташлаб: “Роббим менга шуни тақдир қилган”, дейиш жоиз эмас; балки эҳтиёт бўлсин, тиришсин ва тақво қилсин; агар унга бир нарса еца, билсинки, унга Аллоҳ ёзганидан бошқаси етмайди», деди. Ғайлон айтади: Мутарриф мато тўн ва бурнуслар кияр, от минар, султоннинг ҳузурига кирар эди; бироқ унинг ёнига борсанг, кўз қорачиғининг олдига борган бўлардинг. Хотини уни ўттиз минг, хачир, қатифа ва сартарош билан никоҳланганини айтган; Ғайлон эса йигирма минг дейди. Заҳабий: «Унинг моли, бойлиги ва гўзал кийими бор эди, кўнгилларга ўрнашганди», дейди. Фитна чоғида эса уйдан чиқмас, одамлар қўзғалса жума ва жамоатга ҳам яқинлашмас, фитна тарқагунича уйининг ичкарисини лозим тутарди; Қатода: «Мутарриф фитнадан қайтарар ва қочарди, Ҳасан эса қайтарар, лекин жойидан жилмасди», дейди. Ибн Саъд: «Мутарриф Ҳажжожнинг волийлиги бошида вафот этди», деди. Заҳабий: «Йўқ, балки у Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн ал-Ашъас саксон йилдан кейин чиққунича тирик қолган; Амр ибн Алий билан Термизий эса унинг ўлимини 95-йил деб санаганлар — бу кўпроқ ўхшайди», дейди. Укаси Язид айтади: «Мутарриф мендан ўн ёш катта, мен эса Ҳасан Басрийдан ўн ёш каттаман»; Заҳабий шундан унинг туғилиши «Бадр» ёки «Уҳуд» йилида бўлган бўлиши керак, деган хулосага келади ва Умар билан Убаййдан эшитган бўлиши мумкинлигини айтади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 187Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 187
al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir)ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир)
Katta tobeinlardan; Imron ibn Husaynning shogirdlaridan boʻlib, duosi ijobat boʻladigan kishi edi. «Hech kimga aqldan afzalroq narsa berilmagan; odamlarning aqli zamonasiga yarasha», der edi. «Bandaning ichi bilan tashi teng boʻlsa, Alloh: bu haqiqatan Mening bandam, deydi», degan. «Bemorning oldiga kirsangiz, imkoni boʻlsa, u sizga duo qilsin — chunki u kasalligi sababli gʻaflatdan uygʻotilgan, singan va yumshagan qalbi tufayli duosi ijobat boʻladi», der edi. Yana: «Dunyo talab qilinadigan eng xunuk narsa — oxirat ameli bilan talab qilinishi», degan.Катта тобеинлардан; Имрон ибн Ҳусайннинг шогирдларидан бўлиб, дуоси ижобат бўладиган киши эди. «Ҳеч кимга ақлдан афзалроқ нарса берилмаган; одамларнинг ақли замонасига яраша», дер эди. «Банданинг ичи билан таши тенг бўлса, Аллоҳ: бу ҳақиқатан Менинг бандам, дейди», деган. «Беморнинг олдига кирсангиз, имкони бўлса, у сизга дуо қилсин — чунки у касаллиги сабабли ғафлатдан уйғотилган, синган ва юмшаган қалби туфайли дуоси ижобат бўлади», дер эди. Яна: «Дунё талаб қилинадиган энг хунук нарса — охират амели билан талаб қилиниши», деган.
Manba: al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir), b. 4440Манба: ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир), б. 4440
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Basralik faqih. Ali va Ammordan rivoyat qilgan.Басралик фақиҳ. Али ва Аммордан ривоят қилган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 1, b. 385Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 1, б. 385
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Yahyo al-Qatton aytdi: Mutarrif «Jorif» toʻunidan keyin vafot etdi; Jorif toʻuni sakson yettinchi yili boʻlgan edi. Muso aytdi: bizga Hammod aytdi, u Ali ibn Zayddan, u Mutarrif ibn Abdulloh ibn ash-Shixxirdan (rivoyat qildi), u aytdi: Quraydan bir necha kishining yoniga oʻtirdim, shunda bir kishi rukuʼ va sajda qilib namoz oʻqiy boshladi.Яҳё ал-Қаттон айтди: Мутарриф «Жориф» тўунидан кейин вафот этди; Жориф тўуни саксон еттинчи йили бўлган эди. Мусо айтди: бизга Ҳаммод айтди, у Али ибн Зайддан, у Мутарриф ибн Абдуллоҳ ибн аш-Шиххирдан (ривоят қилди), у айтди: Қурайдан бир неча кишининг ёнига ўтирдим, шунда бир киши рукуъ ва сажда қилиб намоз ўқий бошлади.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 9, b. 224Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 9, б. 224