Nofeʼ ibn Abu Nuaym
Tabaʼ tobeʼin
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Abu Abdurrahmon, baʼzilar Abu Ruvaym degan, al-Laysiy mavlosi; Madina ahlining qorisi va yetti qiroat imomidan biri. Muso ibn Toriq undan: «Yetmish nafar tobeʼinga qiroat qilib berganman», deganini eshitgan. Al-Lays: «113-yili haj qilganimda odamlarga qiroatda imom Nofeʼ ibn Abu Nuaym edi», degan; Molik ham: «Nofeʼ qiroatda odamlarning imomidir», degan. «Al-Mugʻniy»da Ibn Maʼin uni ishonchli sanagani, Ahmad esa: «Undan qiroat olinardi, hadisda esa hech narsa emas», degani keltirilgan. Qiroat qilganda ogʻzidan mushk hidi kelar edi, shu sababli «Shotibiyya»da: «Xushboʻylikda siri karam boʻlgan Nofeʼga kelsak...» deyilgan.Абу Абдурраҳмон, баъзилар Абу Рувайм деган, ал-Лайсий мавлоси; Мадина аҳлининг қориси ва етти қироат имомидан бири. Мусо ибн Ториқ ундан: «Етмиш нафар тобеъинга қироат қилиб берганман», деганини эшитган. Ал-Лайс: «113-йили ҳаж қилганимда одамларга қироатда имом Нофеъ ибн Абу Нуайм эди», деган; Молик ҳам: «Нофеъ қироатда одамларнинг имомидир», деган. «Ал-Муғний»да Ибн Маъин уни ишончли санагани, Аҳмад эса: «Ундан қироат олинарди, ҳадисда эса ҳеч нарса эмас», дегани келтирилган. Қироат қилганда оғзидан мушк ҳиди келар эди, шу сабабли «Шотибийя»да: «Хушбўйликда сири карам бўлган Нофеъга келсак...» дейилган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 2, b. 311Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 2, б. 311
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Abu Abdurrahmon — baʼzilar Abu Ruvaym deydi — kunyali, Lays mavlosi; Madina ahlining qorisi va yetti qoridan biri. Muso ibn Toriq undan eshitganini aytadi: «Tobeʼinlardan yetmish kishiga qiroat qilib berganman». al-Lays: «113-yili haj qildim, kishilarning qiroatdagi imomi Nofeʼ ibn Abu Nuaym edi», degan. Molik ham: «Nofeʼ qiroatda kishilarning imomi», degan. «al-Mugʻniy»da: Ibn Maʼiyn uni siqa sanagan, Ahmad esa: «Undan qiroat olinardi, hadisda esa u hech narsa emas», degan. Qiroat qilganida ogʻzidan mushk hidi kelardi; «ash-Shotibiyya»da shu sababdan: «Sirining xushboʻyligi bilan karam sohibi — Nofeʼ», deyilgan.Абу Абдурраҳмон — баъзилар Абу Рувайм дейди — куняли, Лайс мавлоси; Мадина аҳлининг қориси ва етти қоридан бири. Мусо ибн Ториқ ундан эшитганини айтади: «Тобеъинлардан етмиш кишига қироат қилиб берганман». ал-Лайс: «113-йили ҳаж қилдим, кишиларнинг қироатдаги имоми Нофеъ ибн Абу Нуайм эди», деган. Молик ҳам: «Нофеъ қироатда кишиларнинг имоми», деган. «ал-Муғний»да: Ибн Маъийн уни сиқа санаган, Аҳмад эса: «Ундан қироат олинарди, ҳадисда эса у ҳеч нарса эмас», деган. Қироат қилганида оғзидан мушк ҳиди келарди; «аш-Шотибийя»да шу сабабдан: «Сирининг хушбўйлиги билан карам соҳиби — Нофеъ», дейилган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 2, b. 311Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 2, б. 311