Safvon ibn Muhriz al-Moziniy al-Basriy
صفوان بن مُحْرِز
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Basralik obid, alomalardan biri. U Abu Muso al-Ashʼariy, Imron ibn Husayn, Hakim ibn Hizom va Ibn Umardan hadis rivoyat qilgan. Undan Jomiʼ ibn Shaddod, Bakr al-Muzaniy, Qatoda, Sobit, Muhammad ibn Vosiʼ, Osim al-Ahval, Ali ibn Zayd ibn Judʼon va boshqalar rivoyat qilishgan. Ibn Saʼd aytadi: siqa, fazl va varaʼ egasi. Boshqasi aytdi: u voiz, Allohga itoatda qoim kishi edi; oʻziga yigʻlaydigan yer osti hujra (sarab) qilib olgan edi. Usmon ibn Matar Hishomdan, u Hasandan aytadi: Men shunday qavmlarni uchratdimki, ular Alloh oʻzlariga halol qilgan narsada sizlarning Alloh sizlarga harom qilgan narsadagi zohidligingizdan koʻra zohidroq edilar; va men shunday qavmlarga hamroh boʻldimki, ulardan biri yerda ovqatlanar, yerda uxlardi. Safvon ibn Muhriz ana shulardan edi. U: «Ahlim oldiga qaytib borsam-u, bir non topsam — Alloh dunyoni ahli uchun yomonlik bilan mukofotlasin», der edi. Vallohi, u vafot etguncha bir nondan ortiq yemadi: kunduzi roʻzador boʻlib, bir non bilan iftor qilar, tonggacha namoz oʻqir, soʻng mushafni olib, kun koʻtarilguncha tilovat qilar, soʻng namoz oʻqir, soʻng peshingacha uxlar edi — dunyodan ketguncha uyqusi shu edi; peshindan asrgacha namoz oʻqir, quyosh sargʻayguncha mushafdan tilovat qilardi. Buni yolgʻiz shu Usmon rivoyat qilgan, u esa kuchli emas. Olti kitob ramzlari: (خ، م).Басралик обид, аломалардан бири. У Абу Мусо ал-Ашъарий, Имрон ибн Ҳусайн, Ҳаким ибн Ҳизом ва Ибн Умардан ҳадис ривоят қилган. Ундан Жомиъ ибн Шаддод, Бакр ал-Музаний, Қатода, Собит, Муҳаммад ибн Восиъ, Осим ал-Аҳвал, Али ибн Зайд ибн Жудъон ва бошқалар ривоят қилишган. Ибн Саъд айтади: сиқа, фазл ва вараъ эгаси. Бошқаси айтди: у воиз, Аллоҳга итоатда қоим киши эди; ўзига йиғлайдиган ер ости ҳужра (сараб) қилиб олган эди. Усмон ибн Матар Ҳишомдан, у Ҳасандан айтади: Мен шундай қавмларни учратдимки, улар Аллоҳ ўзларига ҳалол қилган нарсада сизларнинг Аллоҳ сизларга ҳаром қилган нарсадаги зоҳидлигингиздан кўра зоҳидроқ эдилар; ва мен шундай қавмларга ҳамроҳ бўлдимки, улардан бири ерда овқатланар, ерда ухларди. Сафвон ибн Муҳриз ана шулардан эди. У: «Аҳлим олдига қайтиб борсам-у, бир нон топсам — Аллоҳ дунёни аҳли учун ёмонлик билан мукофотласин», дер эди. Валлоҳи, у вафот этгунча бир нондан ортиқ емади: кундузи рўзадор бўлиб, бир нон билан ифтор қилар, тонггача намоз ўқир, сўнг мушафни олиб, кун кўтарилгунча тиловат қилар, сўнг намоз ўқир, сўнг пешингача ухлар эди — дунёдан кетгунча уйқуси шу эди; пешиндан асргача намоз ўқир, қуёш сарғайгунча мушафдан тиловат қиларди. Буни ёлғиз шу Усмон ривоят қилган, у эса кучли эмас. Олти китоб рамзлари: (خ، م).
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 286Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 286
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Abu Muso va Ibn Umardan eshitgan. Undan Hasan va Qatoda rivoyat qilgan. Aʼmash aytdi: Jomeʼ ibn Shaddod bizga aytdi, Safvon bizga aytdi, Imron ibn Husayn bizga aytdi, u Paygʻambar ﷺ dan: «Alloh zikrni yozdi». Unga Sufyon mutobaat qildi — u Jomeʼdan, u Safvondan, u Imrondan, u Paygʻambar ﷺ dan. Masʼudiy esa: Jomeʼdan, u Safvondan, u Buraydadan, u Paygʻambar ﷺ dan, dedi. Buraydaniki sahih emas.Абу Мусо ва Ибн Умардан эшитган. Ундан Ҳасан ва Қатода ривоят қилган. Аъмаш айтди: Жомеъ ибн Шаддод бизга айтди, Сафвон бизга айтди, Имрон ибн Ҳусайн бизга айтди, у Пайғамбар ﷺ дан: «Аллоҳ зикрни ёзди». Унга Суфён мутобаат қилди — у Жомеъдан, у Сафвондан, у Имрондан, у Пайғамбар ﷺ дан. Масъудий эса: Жомеъдан, у Сафвондан, у Бурайдадан, у Пайғамбар ﷺ дан, деди. Бурайданики саҳиҳ эмас.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 5, b. 524Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 5, б. 524