Saʼid ibn Omir az-Zubaʼiy
Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Saʼid ibn Omir az-Zubaʼiy al-Basriy — zohid, hofiz, Abu Muhammad; Bani Ujayfning mavlosi, ona tomondan togʻalari Bani Zubayʼadan. U bir yuz yigirmanchi yildan keyin tugʻilgan. U Anasning shogirdi Shubayl ibn Azradan hadis rivoyat qildi va: «U meni yelkasiga koʻtardi, men Shubaylning gapirayotganini eshitdim», degan. Shuningdek Habib ibn ash-Shahid, Muhammad ibn Amr ibn Alqama, Yunus ibn Ubayd, Saʼid ibn Abu Aruba, Humayd ibn al-Asvad, Hammom ibn Yahyo, Solih ibn Rustam va boshqalardan rivoyat qildi. Undan Ali ibn al-Madiniy, Ahmad ibn Hanbal, Yahyo ibn Maʼin, Ibn Rohuya, Bundor, ad-Doramiy, Abd ibn Humayd, Mahmud ibn Gʻaylon, Abdulloh ibn Muhammad ibn Muzar as-Saqafiy, Horis ibn Abu Usoma, Muhammad ibn Ahmad ibn Abu Avvom, Ahmad ibn al-Furot ar-Roziy va koʻp kishilar rivoyat qildilar. Muhammad ibn Valid al-Busriy aytadi: «Yahyo al-Qattonning: “Saʼid ibn Omir qirq yildan beri shu shaharning shayxidir”, deganini eshitdim». Abu Dovud as-Sijistoniy: «Men Saʼid ibn Omirning qoʻshnilariga havas qilaman», degan. Ziyod ibn Ayyub: «Basrada Saʼid az-Zubaʼiyga oʻxshagan kishini koʻrmadim», degan; Ahmad ibn al-Furot ham shunday aytgan. Yahyo ibn Maʼin: «Bizga siqa, maʼmun Saʼid ibn Omir soʻzlab berdi», degan. Ahmad ibn Hanbal: «Undan va Husayn al-Juʼfiydan afzalroq kishini koʻrmadim», degan. Abu Hotim ar-Roziy esa: «Saʼid ibn Omir solih, sadduq kishi edi, hadisida bir oz xato bor», deydi. Abu Bakr al-Xatib aytadi: «Undan Abdulloh ibn Muborak ham, Muhammad ibn Yahyo ibn Munzir al-Qazzoz ham rivoyat qilgan; ikkisining vafoti orasida yuz toʻqqiz yil bor» — muallif: «Qazzoz ikki yuz toʻqsoninchi yilda vafot etdi», deb izohlaydi. Abu Hotim al-Bustiy: «Saʼid ibn Omir ikki yuz sakkizinchi yil shavvolining oxiridan toʻrt kun qolganda, sakson olti yoshida vafot etdi; Alloh unga rahm qilsin», deydi. Uning oliy hadislaridan biri Shubayl ibn Azra orqali Anasdan rivoyat qilingan: «Solih hamsuhbatning misoli attorning misolidir: uning atridan senga tegmasa ham, hidini olasan; yomon hamsuhbatning misoli temirchining misolidir: kiyimingni kuydirmasa ham, hidi senga tegadi». Muallif buni isnodi sahih, gʻarib hadis deydi.Саъид ибн Омир аз-Зубаъий ал-Басрий — зоҳид, ҳофиз, Абу Муҳаммад; Бани Ужайфнинг мавлоси, она томондан тоғалари Бани Зубайъадан. У бир юз йигирманчи йилдан кейин туғилган. У Анаснинг шогирди Шубайл ибн Азрадан ҳадис ривоят қилди ва: «У мени елкасига кўтарди, мен Шубайлнинг гапираётганини эшитдим», деган. Шунингдек Ҳабиб ибн аш-Шаҳид, Муҳаммад ибн Амр ибн Алқама, Юнус ибн Убайд, Саъид ибн Абу Аруба, Ҳумайд ибн ал-Асвад, Ҳаммом ибн Яҳё, Солиҳ ибн Рустам ва бошқалардан ривоят қилди. Ундан Али ибн ал-Мадиний, Аҳмад ибн Ҳанбал, Яҳё ибн Маъин, Ибн Роҳуя, Бундор, ад-Дорамий, Абд ибн Ҳумайд, Маҳмуд ибн Ғайлон, Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Музар ас-Сақафий, Ҳорис ибн Абу Усома, Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Абу Аввом, Аҳмад ибн ал-Фурот ар-Розий ва кўп кишилар ривоят қилдилар. Муҳаммад ибн Валид ал-Бусрий айтади: «Яҳё ал-Қаттоннинг: “Саъид ибн Омир қирқ йилдан бери шу шаҳарнинг шайхидир”, деганини эшитдим». Абу Довуд ас-Сижистоний: «Мен Саъид ибн Омирнинг қўшниларига ҳавас қиламан», деган. Зиёд ибн Айюб: «Басрада Саъид аз-Зубаъийга ўхшаган кишини кўрмадим», деган; Аҳмад ибн ал-Фурот ҳам шундай айтган. Яҳё ибн Маъин: «Бизга сиқа, маъмун Саъид ибн Омир сўзлаб берди», деган. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Ундан ва Ҳусайн ал-Жуъфийдан афзалроқ кишини кўрмадим», деган. Абу Ҳотим ар-Розий эса: «Саъид ибн Омир солиҳ, саддуқ киши эди, ҳадисида бир оз хато бор», дейди. Абу Бакр ал-Хатиб айтади: «Ундан Абдуллоҳ ибн Муборак ҳам, Муҳаммад ибн Яҳё ибн Мунзир ал-Қаззоз ҳам ривоят қилган; иккисининг вафоти орасида юз тўққиз йил бор» — муаллиф: «Қаззоз икки юз тўқсонинчи йилда вафот этди», деб изоҳлайди. Абу Ҳотим ал-Бустий: «Саъид ибн Омир икки юз саккизинчи йил шавволининг охиридан тўрт кун қолганда, саксон олти ёшида вафот этди; Аллоҳ унга раҳм қилсин», дейди. Унинг олий ҳадисларидан бири Шубайл ибн Азра орқали Анасдан ривоят қилинган: «Солиҳ ҳамсуҳбатнинг мисоли атторнинг мисолидир: унинг атридан сенга тегмаса ҳам, ҳидини оласан; ёмон ҳамсуҳбатнинг мисоли темирчининг мисолидир: кийимингни куйдирмаса ҳам, ҳиди сенга тегади». Муаллиф буни исноди саҳиҳ, ғариб ҳадис дейди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 385Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 385
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Abu Muhammad al-Basriy; ilm va amalda mashhur kishilardan. Yunus ibn Ubayd, Saʼid ibn Abu Aruba va bir toifadan rivoyat qilgan; undan Ahmad ibn Hanbal va boshqalar hadis olgan. Ahmad ibn Hanbal: «Undan afzalroq kishini koʻrmadim», degan; Yahyo al-Qatton: «Qirq yildan buyon shahar shayxi shu», degan. Shavvol oyida vafot etgan.Абу Муҳаммад ал-Басрий; илм ва амалда машҳур кишилардан. Юнус ибн Убайд, Саъид ибн Абу Аруба ва бир тоифадан ривоят қилган; ундан Аҳмад ибн Ҳанбал ва бошқалар ҳадис олган. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Ундан афзалроқ кишини кўрмадим», деган; Яҳё ал-Қаттон: «Қирқ йилдан буён шаҳар шайхи шу», деган. Шаввол ойида вафот этган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 3, b. 41Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 3, б. 41