Shuʼba ibn al-Hajjoj
شعبة بن الحجاج
Tobe' at-tobi'iyn · Muhaddis
Ular rivoyat qilgan yoki ular haqida rivoyat qilingan hadislarУлар ривоят қилган ёки улар ҳақида ривоят қилинган ҳадислар17Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
U Abu Bistom al-Azdiy al-Atakiy — ularning mavlosi — al-Vositiy boʻlib, Basra ahlining olimi va shayxidir. Kichikligidan Basrada yashadi, Hasanni koʻrdi va undan masalalar oldi. Anas ibn Siyrin, Ismoil ibn Rajoʼ, Salama ibn Kuhayl, Jomiʼ ibn Shaddod, Saʼid ibn Abu Saʼid al-Maqburiy, Jabala ibn Suhaym, al-Hakam ibn Utayba, Amr ibn Murra, Zubayd ibn al-Horis al-Yomiy, Qatoda ibn Diʼoma, Muoviya ibn Qurra, Amr ibn Dinor, Yahyo ibn Abu Kasir, Adiy ibn Sobit, Talha ibn Musarrif, al-Minhol ibn Amr, Ayyub as-Saxtiyoniy, Mansur ibn al-Muʼtamir va ulardan boshqa koʻp kishilardan hadis aytdi. U ilm idishlaridan biri edi; oʻz zamonasida hadisda hech kim undan oʻzib keta olmasdi, koʻplikda al-Avzoʼiy, Maʼmar va Savriyning tengi edi. Ali ibn al-Madiniy: «Uning ikki mingga yaqin hadisi bor», degan; muallif esa: «Men uni bundan ancha koʻproq rivoyat qilgan deb oʻylayman», deydi. Aytilishicha, u Abdulmalik ibn Marvon davlatida, 80 h. yilda tugʻilgan; Abu Zayd al-Haraviy esa 82 h. yilda tugʻilgan, degan. Undan gʻoyat katta bir olam rivoyat qildi va hadisi ufqlarga yoyildi: Ayyub as-Saxtiyoniy, Saʼid al-Jurayriy, Mansur ibn al-Muʼtamir, Matar al-Varroq va Mansur ibn Zozon — bular uning oʻz shayxlari; yana Sufyon as-Savriy, Ibrohim ibn Tahmon, Ibn al-Muborak, Ibn Ulayya, Abdulloh ibn Idris, Yahyo ibn Saʼid al-Qattoon, Abdurrahmon ibn Mahdiy, Sufyon ibn Uyayna, Sharik al-Qoziy, Vakiʼ, Hushaym, an-Nazr ibn Shumayl, Yazid ibn Horun, qozi Abu Yusuf, Abu Dovud at-Tayolisiy, Affon, al-Qaʼnabiy, Sulaymon ibn Harb va yana behisob kishilar. Muallif ularning nomlarini hofiz Abu Abdulloh ibn Mandaning xatidan olganini aytadi. Uning ulugʻligidan shuki, imom Molik bir kishi orqali undan rivoyat qilgan — Molik buni kam qilardi. Abu Bistom imom, sabotli, hujjat, tanqidchi, zargardek nozikbin, solih, zohid, qut bilan qanoatlanuvchi, ilmda ham amalda ham peshvo, tengi yoʻq kishi edi. Jarh va taʼdilni birinchi boʻlib u boshlagan; bu ishni undan Yahyo ibn Saʼid al-Qattoon, Ibn Mahdiy va bir toifa oʻrgangan. Sufyon as-Savriy unga boʻysunar va uni ulugʻlar, «Shuʼba hadisda amirul-muʼminindir», derdi. Shofiʼiy: «Shuʼba boʻlmaganida Iroqda hadis tanilmasdi», degan. Hokim: «Shuʼba Basrada hadis maʼrifatida imomlarning imomidir; Anas ibn Molikni koʻrgan, tobeʼinlardan toʻrt yuz shayxdan eshitgan», degan. Hammod ibn Zayd: «Shuʼba bir hadisda menga xilof qilsa, uning soʻziga qaytardim», degan. Solih ibn Sulaymon aytadi: «Shuʼba Azdning mavlosi edi; tugʻilishi va oʻsishi Vositda, ilmi kufalikdir. Saʼd degan oʻgʻli, Basshor va Hammod degan ikki akasi bor edi, ular sarroflik qilardi. Shuʼba hadis ahliga: “Voy sizlarga, bozorni tark etmanglar, men esa ikki akamning boʻynidaman”, derdi; u umrida oʻz kasbidan bir dirham ham yemadi». Abu Qatan aytadi: «Shuʼbani ruku qilganda ham, ikki sajda orasida oʻtirganda ham unutib qoldi deb oʻylardim». U: «Menda un va ichak-chavoq boʻlsa, dunyodan qoʻldan ketganiga parvo qilmayman», derdi va: «Hadisda “sameʼtu” — “eshitdim” degan soʻz boʻlmasa, u sirka va koʻkatdir», derdi.У Абу Бистом ал-Аздий ал-Атакий — уларнинг мавлоси — ал-Воситий бўлиб, Басра аҳлининг олими ва шайхидир. Кичиклигидан Басрада яшади, Ҳасанни кўрди ва ундан масалалар олди. Анас ибн Сийрин, Исмоил ибн Ражў, Салама ибн Куҳайл, Жомиъ ибн Шаддод, Саъид ибн Абу Саъид ал-Мақбурий, Жабала ибн Суҳайм, ал-Ҳакам ибн Утайба, Амр ибн Мурра, Зубайд ибн ал-Ҳорис ал-Ёмий, Қатода ибн Диъома, Муовия ибн Қурра, Амр ибн Динор, Яҳё ибн Абу Касир, Адий ибн Собит, Талҳа ибн Мусарриф, ал-Минҳол ибн Амр, Айюб ас-Сахтиёний, Мансур ибн ал-Муътамир ва улардан бошқа кўп кишилардан ҳадис айтди. У илм идишларидан бири эди; ўз замонасида ҳадисда ҳеч ким ундан ўзиб кета олмасди, кўпликда ал-Авзўий, Маъмар ва Саврийнинг тенги эди. Али ибн ал-Мадиний: «Унинг икки мингга яқин ҳадиси бор», деган; муаллиф эса: «Мен уни бундан анча кўпроқ ривоят қилган деб ўйлайман», дейди. Айтилишича, у Абдулмалик ибн Марвон давлатида, 80 ҳ. йилда туғилган; Абу Зайд ал-Ҳаравий эса 82 ҳ. йилда туғилган, деган. Ундан ғоят катта бир олам ривоят қилди ва ҳадиси уфқларга ёйилди: Айюб ас-Сахтиёний, Саъид ал-Журайрий, Мансур ибн ал-Муътамир, Матар ал-Варроқ ва Мансур ибн Зозон — булар унинг ўз шайхлари; яна Суфён ас-Саврий, Иброҳим ибн Таҳмон, Ибн ал-Муборак, Ибн Улайя, Абдуллоҳ ибн Идрис, Яҳё ибн Саъид ал-Қаттоон, Абдурраҳмон ибн Маҳдий, Суфён ибн Уяйна, Шарик ал-Қозий, Вакиъ, Ҳушайм, ан-Назр ибн Шумайл, Язид ибн Ҳорун, қози Абу Юсуф, Абу Довуд ат-Таёлисий, Аффон, ал-Қаънабий, Сулаймон ибн Ҳарб ва яна беҳисоб кишилар. Муаллиф уларнинг номларини ҳофиз Абу Абдуллоҳ ибн Манданинг хатидан олганини айтади. Унинг улуғлигидан шуки, имом Молик бир киши орқали ундан ривоят қилган — Молик буни кам қиларди. Абу Бистом имом, саботли, ҳужжат, танқидчи, заргардек нозикбин, солиҳ, зоҳид, қут билан қаноатланувчи, илмда ҳам амалда ҳам пешво, тенги йўқ киши эди. Жарҳ ва таъдилни биринчи бўлиб у бошлаган; бу ишни ундан Яҳё ибн Саъид ал-Қаттоон, Ибн Маҳдий ва бир тоифа ўрганган. Суфён ас-Саврий унга бўйсунар ва уни улуғлар, «Шуъба ҳадисда амирул-муъмининдир», дерди. Шофиъий: «Шуъба бўлмаганида Ироқда ҳадис танилмасди», деган. Ҳоким: «Шуъба Басрада ҳадис маърифатида имомларнинг имомидир; Анас ибн Моликни кўрган, тобеъинлардан тўрт юз шайхдан эшитган», деган. Ҳаммод ибн Зайд: «Шуъба бир ҳадисда менга хилоф қилса, унинг сўзига қайтардим», деган. Солиҳ ибн Сулаймон айтади: «Шуъба Азднинг мавлоси эди; туғилиши ва ўсиши Воситда, илми куфаликдир. Саъд деган ўғли, Басшор ва Ҳаммод деган икки акаси бор эди, улар саррофлик қиларди. Шуъба ҳадис аҳлига: “Вой сизларга, бозорни тарк этманглар, мен эса икки акамнинг бўйнидаман”, дерди; у умрида ўз касбидан бир дирҳам ҳам емади». Абу Қатан айтади: «Шуъбани руку қилганда ҳам, икки сажда орасида ўтирганда ҳам унутиб қолди деб ўйлардим». У: «Менда ун ва ичак-чавоқ бўлса, дунёдан қўлдан кетганига парво қилмайман», дерди ва: «Ҳадисда “самеъту” — “эшитдим” деган сўз бўлмаса, у сирка ва кўкатдир», дерди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 11, b. 202Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 11, б. 202
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Al-Hasan va Talha ibn Musarrifdan eshitgan. Undan as-Savriy va Yahyo al-Qatton rivoyat qilgan. Hafs ibn Umar menga aytdi: u bir yuz oltmishinchi yilda vafot etgan. Ali menga aytdi: Shuʼba Sufyondan oʻn yosh katta. Ibn Abul-Asvad bizga aytdi: Ibn Mahdiy bizga aytdi: Sufyon: «Shuʼba hadisda amirul-moʻminindir», der edi. Amr ibn Muhammad menga aytdi: Yaʼqub bizga aytdi, u otasidan, u Shuʼbadan; Yaʼqub: «Keyin uni Shuʼbaning oʻzidan eshitdim», dedi. Muhammad ibn Miskin menga aytdi: Ibrohim ibn Muhammad bizga aytdi: Yahyo ibn Shuʼba bizga aytdi: menga otam aytdiki, u Qosim ibn Muhammad ibn Abu Bakrning oldiga borib: «Ey Abu Abdurrahmon, mast qiluvchi (ichimlik) haqida...» degan.Ал-Ҳасан ва Талҳа ибн Мусаррифдан эшитган. Ундан ас-Саврий ва Яҳё ал-Қаттон ривоят қилган. Ҳафс ибн Умар менга айтди: у бир юз олтмишинчи йилда вафот этган. Али менга айтди: Шуъба Суфёндан ўн ёш катта. Ибн Абул-Асвад бизга айтди: Ибн Маҳдий бизга айтди: Суфён: «Шуъба ҳадисда амирул-мўмининдир», дер эди. Амр ибн Муҳаммад менга айтди: Яъқуб бизга айтди, у отасидан, у Шуъбадан; Яъқуб: «Кейин уни Шуъбанинг ўзидан эшитдим», деди. Муҳаммад ибн Мискин менга айтди: Иброҳим ибн Муҳаммад бизга айтди: Яҳё ибн Шуъба бизга айтди: менга отам айтдики, у Қосим ибн Муҳаммад ибн Абу Бакрнинг олдига бориб: «Эй Абу Абдурраҳмон, маст қилувчи (ичимлик) ҳақида...» деган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 5, b. 398Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 5, б. 398