Sulton Qonsuh, Misr sultoni
Muhaddis
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Boshda sulton Qoytboyning mamluklaridan biri edi; yurtidan soch-soqoli oqara boshlagan katta yoshda keltirilgani uchun hech nima bilmasdi, lekin sulton Qoytboy uni xotinining akasi boʻlgani uchun koʻtarardi — oʻsha xotin askarga mollar sochib, uni xazinalarga yoʻl qoʻydi va Qoytboydan keyin uni podshoh qildilar. Bir yilu yetti oy sulton boʻlib turdi — al-Ashraf laqabini olgan edi — soʻng uni xalʼ qilib 905 yili mamlakatdan chiqardilar. Undan keyin ikki amir voliy boʻldi, ammo saltanatda qadamlari mustahkam boʻlmadi; keyin askarlar sulton Qonsuh al-Gʻavriyni — u boshqa kishi — tayinlashga kelishdi. U amirlarning eng kichigi va eng past koʻrilgani edi, lekin katta amirlar bir-biridan qoʻrqib saltanatga qadam qoʻyishdan tiyildilar va buni voliy qildilar; u xalʼ qilmoqchi boʻlsalar oʻldirmasliklarini shart qilib qabul qildi va 906 yili saltanatni oldi. Ulkan zakovatli, tadbiri kuchli edi va saltanatda qadami juda mustahkam turdi; katta amirlarni birin-ketin oʻldirib tugatgunicha davom etdi, mamlakat unga sof boʻlib, unda hech qanday raqib qolmadi. Lekin zulm va zoʻravonlikka moyil boʻldi, odamlarning mollarini talon-taroj qildi va u sababli meroslar uzildi; misrliklar va itoatidagilar mollarini olganidan dodladi. Shunda Alloh unga Rum sultoni sulton Salimni musallat qildi: u uning diyoriga gʻazot qilib keldi va ikkovi safga turgan jangda u otlar tuyogʻi ostida oʻldirildi; sulton Salim Misr va Shom mamlakatini egalladi va u hozirgacha undan keyin farzandlariga oʻtib keldi.Бошда султон Қойтбойнинг мамлукларидан бири эди; юртидан соч-соқоли оқара бошлаган катта ёшда келтирилгани учун ҳеч нима билмасди, лекин султон Қойтбой уни хотинининг акаси бўлгани учун кўтарарди — ўша хотин аскарга моллар сочиб, уни хазиналарга йўл қўйди ва Қойтбойдан кейин уни подшоҳ қилдилар. Бир йилу етти ой султон бўлиб турди — ал-Ашраф лақабини олган эди — сўнг уни халъ қилиб 905 йили мамлакатдан чиқардилар. Ундан кейин икки амир волий бўлди, аммо салтанатда қадамлари мустаҳкам бўлмади; кейин аскарлар султон Қонсуҳ ал-Ғаврийни — у бошқа киши — тайинлашга келишди. У амирларнинг энг кичиги ва энг паст кўрилгани эди, лекин катта амирлар бир-биридан қўрқиб салтанатга қадам қўйишдан тийилдилар ва буни волий қилдилар; у халъ қилмоқчи бўлсалар ўлдирмасликларини шарт қилиб қабул қилди ва 906 йили салтанатни олди. Улкан заковатли, тадбири кучли эди ва салтанатда қадами жуда мустаҳкам турди; катта амирларни бирин-кетин ўлдириб тугатгунича давом этди, мамлакат унга соф бўлиб, унда ҳеч қандай рақиб қолмади. Лекин зулм ва зўравонликка мойил бўлди, одамларнинг молларини талон-тарож қилди ва у сабабли мерослар узилди; мисрликлар ва итоатидагилар молларини олганидан додлади. Шунда Аллоҳ унга Рум султони султон Салимни мусаллат қилди: у унинг диёрига ғазот қилиб келди ва иккови сафга турган жангда у отлар туёғи остида ўлдирилди; султон Салим Миср ва Шом мамлакатини эгаллади ва у ҳозиргача ундан кейин фарзандларига ўтиб келди.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 54Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 54
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Dastlab sulton Qoytboyning mamluklaridan biri edi; savodsiz boʻlib, hech narsani bilmasdi, chunki oʻz yurtidan katta yoshda, sochiga oq oralagan holda keltirilgan edi. Sulton uni xotinining akasi boʻlgani uchun yuqori koʻtargan; qoʻshinga mollarni sarflagan va xazinalarga yoʻl ochib bergan ham oʻsha ayol edi, shu bilan Qoytboydan keyin uni podsho qilishgan. Bir yilu yetti oy sultonlik qilib, al-Ashraf laqabini olgan, soʻng uni taxtdan tushirib, toʻqqiz yuz beshinchi yilda mamlakatdan chiqarib yuborishgan. Undan keyin ikki amir hukmronlik qilgan, lekin sultonlikda oyoqlari mustahkam turmagan; keyin askarlar sulton Qonsuh al-Gʻavriyni — u yuqorida zikr qilingandan boshqa kishi — tayinlashga kelishgan; u amirlarning eng kichigi va eng past koʻrilgani edi, ammo katta amirlar bir-biridan qoʻrqib sultonlikka qadam qoʻyishdan tiyilgani uchun shuni tayinlashgan; u esa, agar taxtdan tushirmoqchi boʻlsalar, oʻzini oʻldirmasliklarini shart qilib qabul qilgan. U gʻoyat hiylakor va tadbiri kuchli boʻlib, sultonlikda oyogʻi mahkam turgan; katta amirlarni birin-ketin oʻldirib, hammasini yoʻq qilgan va mamlakat unga sof qolib, raqib qolmagan; lekin zulm va zoʻravonlikka moyil boʻlib, odamlarning mol-mulkini talagan, meroslar uzilib, Misr ahli va toatidagilar molini olganidan dod solgan. Shunda Alloh unga Rum sultoni sulton Salimni musallat qilgan: u uning diyoriga bostirib kirgan, ikki oʻrtada jang boʻlib, tarjima sohibi otlarning tuyogʻi ostida oʻldirilgan; sulton Salim esa Misr va Shom mamlakatini egallagan va u undan keyin bugungacha uning avlodlariga oʻtgan.Дастлаб султон Қойтбойнинг мамлукларидан бири эди; саводсиз бўлиб, ҳеч нарсани билмасди, чунки ўз юртидан катта ёшда, сочига оқ оралаган ҳолда келтирилган эди. Султон уни хотинининг акаси бўлгани учун юқори кўтарган; қўшинга молларни сарфлаган ва хазиналарга йўл очиб берган ҳам ўша аёл эди, шу билан Қойтбойдан кейин уни подшо қилишган. Бир йилу етти ой султонлик қилиб, ал-Ашраф лақабини олган, сўнг уни тахтдан тушириб, тўққиз юз бешинчи йилда мамлакатдан чиқариб юборишган. Ундан кейин икки амир ҳукмронлик қилган, лекин султонликда оёқлари мустаҳкам турмаган; кейин аскарлар султон Қонсуҳ ал-Ғаврийни — у юқорида зикр қилингандан бошқа киши — тайинлашга келишган; у амирларнинг энг кичиги ва энг паст кўрилгани эди, аммо катта амирлар бир-биридан қўрқиб султонликка қадам қўйишдан тийилгани учун шуни тайинлашган; у эса, агар тахтдан туширмоқчи бўлсалар, ўзини ўлдирмасликларини шарт қилиб қабул қилган. У ғоят ҳийлакор ва тадбири кучли бўлиб, султонликда оёғи маҳкам турган; катта амирларни бирин-кетин ўлдириб, ҳаммасини йўқ қилган ва мамлакат унга соф қолиб, рақиб қолмаган; лекин зулм ва зўравонликка мойил бўлиб, одамларнинг мол-мулкини талаган, мерослар узилиб, Миср аҳли ва тоатидагилар молини олганидан дод солган. Шунда Аллоҳ унга Рум султони султон Салимни мусаллат қилган: у унинг диёрига бостириб кирган, икки ўртада жанг бўлиб, таржима соҳиби отларнинг туёғи остида ўлдирилган; султон Салим эса Миср ва Шом мамлакатини эгаллаган ва у ундан кейин бугунгача унинг авлодларига ўтган.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 592Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 592