Ubaydulloh ibn Abdulloh ibn Utba
عبيد الله بن عبد الله بن عتبة
Tobi'iy · Faqih · Fuqahoi sab'a
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Ubaydulloh ibn Abdulloh ibn Utba — imom, faqih, Madinaning muftiysi va olimi, yetti faqihning biri; kunyasi Abu Abdulloh, al-Huzaliy al-Madaniy, koʻzi ojiz edi. Muhaddis Avnning ukasi; bobolari Utba — Abdulloh ibn Masʼud raziyallohu anhuning ukasidir. Umar xalifaligida yo undan sal keyin tugʻilgan. Oisha, Abu Hurayra, Fotima bint Qays, Abu Voqid al-Laysiy, Zayd ibn Xolid al-Juhaniy, uzoq mulozamat qilgani Ibn Abbos, Ibn Umar, Abu Saʼid, an-Nuʼmon ibn Bashir, Maymuna, Umm Salama, Umm Qays bint Mihsan va otasidan hadis aytdi; Umar, Ammor ibn Yosir, Usmon ibn Hunayf va boshqalardan esa mursal qilib rivoyat qildi. Undan ukasi, az-Zuhriy, Damra ibn Saʼid al-Moziniy, Irok ibn Molik, Muso ibn Abu Oisha, Abu-z-Zinod, Solih ibn Kayson, Xusayf al-Jazariy, Saʼd ibn Ibrohim, Solim Abu-n-Nadr, Talha ibn Yahyo, Abdulmajid ibn Suhayl, Abu Bakr ibn Abu-l-Jahm va boshqalar rivoyat qilganlar. Al-Voqidiy: «Siqa, olim, faqih, hadisi koʻp, sheʼrni yaxshi bilar edi, koʻzi ketib qolgan edi», dedi. Al-Ijliy: «Madina faqihlaridan biri, siqa, solih, ilmni oʻzida jamlagan kishi edi; u Umar ibn Abdulazizning muallimidir», dedi. Abu Zurʼa ar-Roziy: «Siqa, maʼmun, imom», dedi. Az-Zuhriy aytadi: «Olimlardan qay biri bilan oʻtirsam, ilmining oxiriga yetdim deb bilardim; Ubaydullohdan boshqa — uning oldiga har kelganimda yangi ilm topardim»; yana: «Ubaydulloh ilm dengizlaridan bir dengiz edi», degan. Molik naql qiladi: Ibn Shihob unga xizmat qilib, quduqdan suv tortib berardi. Ubaydulloh namozni uzun oʻqir, hech kim uchun uni qisqartirmasdi; Ali ibn al-Husayn kelib kutib oʻtirgani uchun itob qilinganda: «Bu ishni talab qilgan kishi mashaqqat chekishi muqarrar», degan. Umar ibn Abdulazizga yozgan vaʼz sheʼrlari ham saqlangan. Al-Voqidiy, Ibn Numayr va at-Termiziy: 98 h. da vafot etdi, dedilar. Al-Haysam ibn Adiy va Ali ibn al-Madiniy: 99-yili dedilar; boshqacha ham aytilgan.Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба — имом, фақиҳ, Мадинанинг муфтийси ва олими, етти фақиҳнинг бири; куняси Абу Абдуллоҳ, ал-Ҳузалий ал-Маданий, кўзи ожиз эди. Муҳаддис Авннинг укаси; боболари Утба — Абдуллоҳ ибн Масъуд разияллоҳу анҳунинг укасидир. Умар халифалигида ё ундан сал кейин туғилган. Оиша, Абу Ҳурайра, Фотима бинт Қайс, Абу Воқид ал-Лайсий, Зайд ибн Холид ал-Жуҳаний, узоқ мулозамат қилгани Ибн Аббос, Ибн Умар, Абу Саъид, ан-Нуъмон ибн Башир, Маймуна, Умм Салама, Умм Қайс бинт Миҳсан ва отасидан ҳадис айтди; Умар, Аммор ибн Ёсир, Усмон ибн Ҳунайф ва бошқалардан эса мурсал қилиб ривоят қилди. Ундан укаси, аз-Зуҳрий, Дамра ибн Саъид ал-Мозиний, Ирок ибн Молик, Мусо ибн Абу Оиша, Абу-з-Зинод, Солиҳ ибн Кайсон, Хусайф ал-Жазарий, Саъд ибн Иброҳим, Солим Абу-н-Надр, Талҳа ибн Яҳё, Абдулмажид ибн Суҳайл, Абу Бакр ибн Абу-л-Жаҳм ва бошқалар ривоят қилганлар. Ал-Воқидий: «Сиқа, олим, фақиҳ, ҳадиси кўп, шеърни яхши билар эди, кўзи кетиб қолган эди», деди. Ал-Ижлий: «Мадина фақиҳларидан бири, сиқа, солиҳ, илмни ўзида жамлаган киши эди; у Умар ибн Абдулазизнинг муаллимидир», деди. Абу Зуръа ар-Розий: «Сиқа, маъмун, имом», деди. Аз-Зуҳрий айтади: «Олимлардан қай бири билан ўтирсам, илмининг охирига етдим деб билардим; Убайдуллоҳдан бошқа — унинг олдига ҳар келганимда янги илм топардим»; яна: «Убайдуллоҳ илм денгизларидан бир денгиз эди», деган. Молик нақл қилади: Ибн Шиҳоб унга хизмат қилиб, қудуқдан сув тортиб берарди. Убайдуллоҳ намозни узун ўқир, ҳеч ким учун уни қисқартирмасди; Али ибн ал-Ҳусайн келиб кутиб ўтиргани учун итоб қилинганда: «Бу ишни талаб қилган киши машаққат чекиши муқаррар», деган. Умар ибн Абдулазизга ёзган ваъз шеърлари ҳам сақланган. Ал-Воқидий, Ибн Нумайр ва ат-Термизий: 98 ҳ. да вафот этди, дедилар. Ал-Ҳайсам ибн Адий ва Али ибн ал-Мадиний: 99-йили дедилар; бошқача ҳам айтилган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 475Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 475
al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy)ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий)
Madina muftiysi va u yerdagi yetti faqihdan biri; tobeinlarning mashhurlaridan. Yaxshi sheʼri bor edi — Abu Tammom «al-Hamosa»da undan bir parchani, Abu-l-Faraj esa «al-Agʻoniy»da koʻpini keltirgan. U Umar ibn Abdulazizning muallimi. Ibn Saʼd: «Ishonchli, olim, faqih, hadisi koʻp va sheʼr ilmiga ega edi; koʻzi ojiz boʻlib qolgan», degan. Madinada vafot etgan.Мадина муфтийси ва у ердаги етти фақиҳдан бири; тобеинларнинг машҳурларидан. Яхши шеъри бор эди — Абу Таммом «ал-Ҳамоса»да ундан бир парчани, Абу-л-Фараж эса «ал-Ағоний»да кўпини келтирган. У Умар ибн Абдулазизнинг муаллими. Ибн Саъд: «Ишончли, олим, фақиҳ, ҳадиси кўп ва шеър илмига эга эди; кўзи ожиз бўлиб қолган», деган. Мадинада вафот этган.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 4, b. 194Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 4, б. 194