Vaki' ibn al-Jarroh ar-Ruosiy
وكيع بن الجراح الرؤاسي
Muhaddis · Faqih · Tobe' at-tobi'iyn · Mudarris
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Vakiʼ ibn al-Jarroh ibn Malih ibn Adiy ibn Faras ibn Jamjama ibn Sufyon ibn al-Horis ibn Amr ibn Ubayd ibn Ruos — imom, hofiz, Iroq muhaddisi, Abu Sufyon ar-Ruosiy al-Kufiy, alomalardan biri. Ahmad ibn Hanbalning aytishicha, u bir yuz yigirma toʻqqizinchi yili tugʻilgan; Xalifa va Horun ibn Hotim esa bir yuz yigirma sakkizinchi yili degan. U yoshligidan ilm bilan mashgʻul boʻldi. Hishom ibn Urva, Sulaymon al-Aʼmash, Ismoil ibn Abu Xolid, Ibn Avn, Ibn Jurayj, al-Avzoiy, Misʼar ibn Kidom, Ibn Abu Ziʼb, Sufyon, Shuʼba, Isroil, Sharik va koʻp xaloyiqdan hadis eshitdi. Zahabiy aytadi: u ilm dengizlaridan va hifz imomlaridan edi. Undan shayxlaridan biri boʻlmish Sufyon Savriy, Abdulloh ibn al-Muborak va al-Fazl ibn Muso as-Siynoniy — bu ikkisi undan katta edi — Yahyo ibn Odam, Abdurrahmon ibn Mahdiy, al-Humaydiy, Musaddad, Ali, Ahmad, Ibn Maʼin, Ishoq, Abu Shayba oʻgʻillari va boshqa koʻp ummatlar rivoyat qilgan. Yahyo ibn Yamon aytadi: Sufyon Savriy vafot etganida, uning oʻrniga Vakiʼ oʻtirdi. Qaʼnabiy hikoya qiladi: biz Hammod ibn Zayd huzurida edik, Vakiʼ chiqib ketganida: «Bu Sufyonning roviysi», deyishdi. Hammod: «Xohlasangiz, Sufyondan ogʻirroq deyman», dedi. Yahyo ibn Aksam: «Men Vakiʼga hazarda ham, safarda ham hamroh boʻldim; u butun yil roʻza tutar va har kecha Qurʼonni xatm qilardi», degan. Zahabiy bunga izoh berib aytadi: bu boʻyin egiladigan ibodat, biroq asar imomlaridan biri uchun u fazilati kam yoʻldir — chunki Nabiy ﷺ ning dahr roʻzasidan qaytargani sahih, Qurʼonni uch kundan kamda oʻqishdan qaytargani ham sahih; din yengillikdir, sunnatga ergashish avlodir. U yana aytadi: Vakiʼ koʻp ichilsa mast qiladigan kufalik nabizni ichishda davom etardi va ichishida taʼvil qilardi; agar varaʼ yuzasidan tark etsa, oʻziga loyiqroq boʻlar edi, zero shubhalardan saqlangan kishi dinini va obroʻsini pok tutgan boʻladi. «Har kishining soʻzidan olinadi ham, tark etiladi ham; olimning xatosida unga ergashilmaydi. Ha, ijtihod bilan qilgan ishi uchun u koyilmaydi ham», deydi Zahabiy. Ibn Maʼin: «Vakiʼ oʻz zamonida Avzoiyning oʻz zamonidagidek edi». Ahmad ibn Hanbal: «Ilmni Vakiʼchalik idish qilgan va undan koʻra yod bilgan birovni koʻrmadim». Ahmad undan Yahyo ibn Saʼidni emas, Vakiʼni afzal koʻrar edi va sababini shunday izohlagan: Vakiʼ Hafs ibn Gʻiyosning doʻsti edi, u qozilikni qabul qilganda undan yuz oʻgirdi; Yahyo esa Muoz ibn Muoz qozi boʻlganida undan yuz oʻgirmadi. Vakiʼga qozilik taklif etilganda u bosh tortdi. U aytardi: «Kim hadisni qanday kelgan boʻlsa shundayligicha talab qilsa, u sunnat sohibidir; kim uni oʻz raʼyini quvvatlash uchun talab qilsa, u bidʼat sohibidir». Ibn Asokirning aytishicha, u Damashqda ham hadis aytgan, undan Hishom ibn Ammor va Ibn Zakvon olishgan. Ibn Saʼd: «U siqa, omonatli, oliy va rafiʼ, hadisi koʻp, hujjat edi». Ibn Ammor aytadi: «Vakiʼ zamonida Kufada undan koʻra faqihroq va hadisni bilguvchiroq kishi yoʻq edi; u tanqidchi zargar edi».Вакиъ ибн ал-Жарроҳ ибн Малиҳ ибн Адий ибн Фарас ибн Жамжама ибн Суфён ибн ал-Ҳорис ибн Амр ибн Убайд ибн Руос — имом, ҳофиз, Ироқ муҳаддиси, Абу Суфён ар-Руосий ал-Куфий, аломалардан бири. Аҳмад ибн Ҳанбалнинг айтишича, у бир юз йигирма тўққизинчи йили туғилган; Халифа ва Ҳорун ибн Ҳотим эса бир юз йигирма саккизинчи йили деган. У ёшлигидан илм билан машғул бўлди. Ҳишом ибн Урва, Сулаймон ал-Аъмаш, Исмоил ибн Абу Холид, Ибн Авн, Ибн Журайж, ал-Авзоий, Мисъар ибн Кидом, Ибн Абу Зиъб, Суфён, Шуъба, Исроил, Шарик ва кўп халойиқдан ҳадис эшитди. Заҳабий айтади: у илм денгизларидан ва ҳифз имомларидан эди. Ундан шайхларидан бири бўлмиш Суфён Саврий, Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ва ал-Фазл ибн Мусо ас-Сийноний — бу иккиси ундан катта эди — Яҳё ибн Одам, Абдурраҳмон ибн Маҳдий, ал-Ҳумайдий, Мусаддад, Али, Аҳмад, Ибн Маъин, Исҳоқ, Абу Шайба ўғиллари ва бошқа кўп умматлар ривоят қилган. Яҳё ибн Ямон айтади: Суфён Саврий вафот этганида, унинг ўрнига Вакиъ ўтирди. Қаънабий ҳикоя қилади: биз Ҳаммод ибн Зайд ҳузурида эдик, Вакиъ чиқиб кетганида: «Бу Суфённинг ровийси», дейишди. Ҳаммод: «Хоҳласангиз, Суфёндан оғирроқ дейман», деди. Яҳё ибн Аксам: «Мен Вакиъга ҳазарда ҳам, сафарда ҳам ҳамроҳ бўлдим; у бутун йил рўза тутар ва ҳар кеча Қуръонни хатм қиларди», деган. Заҳабий бунга изоҳ бериб айтади: бу бўйин эгиладиган ибодат, бироқ асар имомларидан бири учун у фазилати кам йўлдир — чунки Набий ﷺ нинг даҳр рўзасидан қайтаргани саҳиҳ, Қуръонни уч кундан камда ўқишдан қайтаргани ҳам саҳиҳ; дин енгилликдир, суннатга эргашиш авлодир. У яна айтади: Вакиъ кўп ичилса маст қиладиган куфалик набизни ичишда давом этарди ва ичишида таъвил қиларди; агар вараъ юзасидан тарк эца, ўзига лойиқроқ бўлар эди, зеро шубҳалардан сақланган киши динини ва обрўсини пок тутган бўлади. «Ҳар кишининг сўзидан олинади ҳам, тарк этилади ҳам; олимнинг хатосида унга эргашилмайди. Ҳа, ижтиҳод билан қилган иши учун у койилмайди ҳам», дейди Заҳабий. Ибн Маъин: «Вакиъ ўз замонида Авзоийнинг ўз замонидагидек эди». Аҳмад ибн Ҳанбал: «Илмни Вакиъчалик идиш қилган ва ундан кўра ёд билган бировни кўрмадим». Аҳмад ундан Яҳё ибн Саъидни эмас, Вакиъни афзал кўрар эди ва сабабини шундай изоҳлаган: Вакиъ Ҳафс ибн Ғиёснинг дўсти эди, у қозиликни қабул қилганда ундан юз ўгирди; Яҳё эса Муоз ибн Муоз қози бўлганида ундан юз ўгирмади. Вакиъга қозилик таклиф этилганда у бош тортди. У айтарди: «Ким ҳадисни қандай келган бўлса шундайлигича талаб қилса, у суннат соҳибидир; ким уни ўз раъйини қувватлаш учун талаб қилса, у бидъат соҳибидир». Ибн Асокирнинг айтишича, у Дамашқда ҳам ҳадис айтган, ундан Ҳишом ибн Аммор ва Ибн Заквон олишган. Ибн Саъд: «У сиқа, омонатли, олий ва рафиъ, ҳадиси кўп, ҳужжат эди». Ибн Аммор айтади: «Вакиъ замонида Куфада ундан кўра фақиҳроқ ва ҳадисни билгувчироқ киши йўқ эди; у танқидчи заргар эди».
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 140Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 140
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Ismoil ibn Abu Xolid, al-Aʼmash, as-Savriy va Ibn Avndan eshitgan. Undan Ibn al-Muborak va Yahyo ibn Odam rivoyat qilgan. Abdulloh ibn Abul-Asvad aytdi: bir yuz toʻqson yettinchi yilda vafot etgan. Ahmad aytdi: Vakiʼ bir yuz yigirma toʻqqizinchi yilda tugʻilgan. Vakiʼ aytdi: al-Aʼmashdan qirq beshinchi yilda eshitdim; oʻshanda bizga Muhammadning Madinada chiqqani xabari keldi, Hishom ibn Urva bizning huzurimizda edi. Al-Aʼmash bir yuz qirq sakkizinchi yilda vafot etdi, oʻsha yili biz Basraga chiqdik.Исмоил ибн Абу Холид, ал-Аъмаш, ас-Саврий ва Ибн Авндан эшитган. Ундан Ибн ал-Муборак ва Яҳё ибн Одам ривоят қилган. Абдуллоҳ ибн Абул-Асвад айтди: бир юз тўқсон еттинчи йилда вафот этган. Аҳмад айтди: Вакиъ бир юз йигирма тўққизинчи йилда туғилган. Вакиъ айтди: ал-Аъмашдан қирқ бешинчи йилда эшитдим; ўшанда бизга Муҳаммаднинг Мадинада чиққани хабари келди, Ҳишом ибн Урва бизнинг ҳузуримизда эди. Ал-Аъмаш бир юз қирқ саккизинчи йилда вафот этди, ўша йили биз Басрага чиқдик.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 10, b. 60Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 10, б. 60