Xolid al-Hazzo
Tobeʼin
Xolid ibn Mihron — imom, hofiz, siqa, Abul-Manozil al-Basriy, «al-Hazzo» (kavushdoʻz) nomi bilan mashhur; aʼlamlardan biri. U Anas ibn Molikni koʻrgan; Abu Usmon an-Nahdiy, Abdulloh ibn Shaqiq, Abdurrahmon ibn Abu Bakra, Ikrima, Ibn Siyrin, uning singlisi Hafsa bint Siyrin, Abul-Oliya ar-Riyohiy va boshqa bir toifadan rivoyat qilgan. Undan oʻz shayxi Muhammad ibn Siyrin, Abu Ishoq al-Fazoriy, Bishr ibn al-Mufazzal, ikki Hammod, Sufyon ibn Uyayna, Xolid ibn Abdulloh at-Tahhon, Shuʼba ibn al-Hajjoj, Muʼtamir ibn Sulaymon, Ali ibn Osim, Abdulvahhob ibn Ato va koʻp xaloyiq rivoyat qilgan. Uni Ahmad ibn Hanbal, Yahyo ibn Maʼin va bir jamoat siqa deganlar; hadisi sahihlarda bor. Abu Hotim ar-Roziy: «Hadisi yoziladi, ammo u bilan hujjat qilinmaydi», deydi. Abbod ibn Abbod aytadi: «Shuʼba Xolid al-Hazzoni tushirmoqchi boʻldi. Men bilan Hammod ibn Zayd uning oldiga borib: “Senga nima boʻldi, jinni boʻldingmi?! Oʻzing bilasan-ku!” dedik va uni qoʻrqitdik, u toʻxtadi». Yahyo ibn Odam aytadi: Hammod ibn Zayddan: «Xolid al-Hazzoning hadisiga nima boʻlgan?» deb soʻradim. U: «U bizga Shomdan bir kelish keldi, shunda hifzini inkor qilganday boʻldik», dedi. Ibn Ulayya ham uning ishini zaif qilgan. Shuʼba Abu Shihobga: «Hajjoj ibn Artot va Muhammad ibn Ishoqni mahkam ushla, ular hofizdirlar; Xolid al-Hazzo va Hishom haqidagi soʻzimni esa basraliklar oldida yashir», degan. Zahabiy bunga: «Shuʼbaning bu ijtihodi rad qilinadi, unga eʼtibor berilmaydi; balki Xolid va Hishom “Sahihayn”da hujjat qilinganlar va Hajjoj bilan Ibn Ishoqdan ancha ishonchliroqdirlar», deb javob beradi. Xolid aslida kavushdoʻz emas edi: Muhammad ibn Saʼd aytishicha, u baʼzan kavushdoʻzlar bozorida oʻtirgani uchun shu nom bilan tanilgan. Fahd ibn Hayyon: «Xolid umrida kavush tikmagan, faqat: “Shu tarzda kes”, der edi, shu bois “al-Hazzo” laqabini oldi», deydi. Xolidning oʻzi: «Men na kavush tikdim, na sotdim; lekin Banu Mujoshiʼdan bir ayolga uylanib, kavushdoʻzlar orasiga tushdim va ularga nisbat berildim», degan. U haybatli hofiz boʻlib, kitobi yoʻq edi; oʻzi: «Men hech qachon hech narsa yozmaganman, faqat bir uzun hadisni yozgandim, uni yodlaganimda oʻchirib tashladim», degan. Ahmad ibn Hanbal uni «sobit», Nasoiy «siqa» degan. Ibn Saʼd aytadi: Xolid al-Hazzo Basrada Qubba va ushr idorasi ustidan xizmatga qoʻyilgan edi. U bir yuz qirq birinchi yili (141 h.) vafot etdi; Quraysh ibn Anas esa bir yuz qirq ikkinchi yili (142 h.) vafot etgan, deydi.Холид ибн Миҳрон — имом, ҳофиз, сиқа, Абул-Манозил ал-Басрий, «ал-Ҳаззо» (кавушдўз) номи билан машҳур; аъламлардан бири. У Анас ибн Моликни кўрган; Абу Усмон ан-Наҳдий, Абдуллоҳ ибн Шақиқ, Абдурраҳмон ибн Абу Бакра, Икрима, Ибн Сийрин, унинг синглиси Ҳафса бинт Сийрин, Абул-Олия ар-Риёҳий ва бошқа бир тоифадан ривоят қилган. Ундан ўз шайхи Муҳаммад ибн Сийрин, Абу Исҳоқ ал-Фазорий, Бишр ибн ал-Муфаззал, икки Ҳаммод, Суфён ибн Уяйна, Холид ибн Абдуллоҳ ат-Таҳҳон, Шуъба ибн ал-Ҳажжож, Муътамир ибн Сулаймон, Али ибн Осим, Абдулваҳҳоб ибн Ато ва кўп халойиқ ривоят қилган. Уни Аҳмад ибн Ҳанбал, Яҳё ибн Маъин ва бир жамоат сиқа деганлар; ҳадиси саҳиҳларда бор. Абу Ҳотим ар-Розий: «Ҳадиси ёзилади, аммо у билан ҳужжат қилинмайди», дейди. Аббод ибн Аббод айтади: «Шуъба Холид ал-Ҳаззони туширмоқчи бўлди. Мен билан Ҳаммод ибн Зайд унинг олдига бориб: “Сенга нима бўлди, жинни бўлдингми?! Ўзинг биласан-ку!” дедик ва уни қўрқитдик, у тўхтади». Яҳё ибн Одам айтади: Ҳаммод ибн Зайддан: «Холид ал-Ҳаззонинг ҳадисига нима бўлган?» деб сўрадим. У: «У бизга Шомдан бир келиш келди, шунда ҳифзини инкор қилгандай бўлдик», деди. Ибн Улайя ҳам унинг ишини заиф қилган. Шуъба Абу Шиҳобга: «Ҳажжож ибн Артот ва Муҳаммад ибн Ишоқни маҳкам ушла, улар ҳофиздирлар; Холид ал-Ҳаззо ва Ҳишом ҳақидаги сўзимни эса басраликлар олдида яшир», деган. Заҳабий бунга: «Шуъбанинг бу ижтиҳоди рад қилинади, унга эътибор берилмайди; балки Холид ва Ҳишом “Саҳиҳайн”да ҳужжат қилинганлар ва Ҳажжож билан Ибн Ишоқдан анча ишончлироқдирлар», деб жавоб беради. Холид аслида кавушдўз эмас эди: Муҳаммад ибн Саъд айтишича, у баъзан кавушдўзлар бозорида ўтиргани учун шу ном билан танилган. Фаҳд ибн Ҳайён: «Холид умрида кавуш тикмаган, фақат: “Шу тарзда кес”, дер эди, шу боис “ал-Ҳаззо” лақабини олди», дейди. Холиднинг ўзи: «Мен на кавуш тикдим, на сотдим; лекин Бану Мужошиъдан бир аёлга уйланиб, кавушдўзлар орасига тушдим ва уларга нисбат берилдим», деган. У ҳайбатли ҳофиз бўлиб, китоби йўқ эди; ўзи: «Мен ҳеч қачон ҳеч нарса ёзмаганман, фақат бир узун ҳадисни ёзгандим, уни ёдлаганимда ўчириб ташладим», деган. Аҳмад ибн Ҳанбал уни «собит», Насоий «сиқа» деган. Ибн Саъд айтади: Холид ал-Ҳаззо Басрада Қубба ва ушр идораси устидан хизматга қўйилган эди. У бир юз қирқ биринчи йили (141 ҳ.) вафот этди; Қурайш ибн Анас эса бир юз қирқ иккинчи йили (142 ҳ.) вафот этган, дейди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 10, b. 190Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 10, б. 190