Xolid ibn Xidosh
خَالد بن خِدَاش
Muhaddis
Ibn Ajlon, imom, hofiz, rostgoʻy, Abu al-Haysam al-Muhallabiy — ularning mavlosi — al-Basriy, Bagʻdodda muqim boʻlgan. Molik ibn Anasdan, Mahdiy ibn Maymundan, Abu Avonadan, Hammod ibn Zayddan, Bakkor ibn Abdulaziz ibn Abi Bakradan va bir toifadan hadis rivoyat qilgan. Undan: Muslim «Sahih»ida, Ahmad ibn Abi Xaysama, Abu Zurʼa, Abu Bakr ibn Abi ad-Dunyo, Usmon ibn Xurrazoz, oʻgʻli Muhammad ibn Xolid va ulardan boshqa koʻpchilik rivoyat qilgan. Abu Hotim va boshqalar: u rostgoʻydir, deyishgan. Zakariyo as-Sojiy: unda zaiflik bor, degan. Aytaman: uni ayblaganlarining eng qattigʻi nima boʻldi? — u Hammod ibn Zayddan baʼzi hadislarni yolgʻiz oʻzi rivoyat qiladi; bu esa uning zaifligiga dalolat qilmaydi, chunki u unga uzoq muddat hamrohlik qilgan. U ikki yuz yigirma uchinchi yil jumodul-oxirasida vafot etgan. An-Nasoiy undan vosita orqali rivoyat qilgan. Olti kitob ramzlari: (م، س).Ибн Ажлон, имом, ҳофиз, ростгўй, Абу ал-Ҳайсам ал-Муҳаллабий — уларнинг мавлоси — ал-Басрий, Бағдодда муқим бўлган. Молик ибн Анасдан, Маҳдий ибн Маймундан, Абу Авонадан, Ҳаммод ибн Зайддан, Баккор ибн Абдулазиз ибн Аби Бакрадан ва бир тоифадан ҳадис ривоят қилган. Ундан: Муслим «Саҳиҳ»ида, Аҳмад ибн Аби Хайсама, Абу Зуръа, Абу Бакр ибн Аби ад-Дунё, Усмон ибн Хурразоз, ўғли Муҳаммад ибн Холид ва улардан бошқа кўпчилик ривоят қилган. Абу Ҳотим ва бошқалар: у ростгўйдир, дейишган. Закариё ас-Сожий: унда заифлик бор, деган. Айтаман: уни айблаганларининг энг қаттиғи нима бўлди? — у Ҳаммод ибн Зайддан баъзи ҳадисларни ёлғиз ўзи ривоят қилади; бу эса унинг заифлигига далолат қилмайди, чунки у унга узоқ муддат ҳамроҳлик қилган. У икки юз йигирма учинчи йил жумодул-охирасида вафот этган. Ан-Насоий ундан восита орқали ривоят қилган. Олти китоб рамзлари: (م، س).
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 14, b. 488Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 14, б. 488