Xorija ibn Zayd
خارجة بن زيد بن ثابت
Tobi'iy · Faqih · Fuqahoi sab'a
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Xorija ibn Zayd ibn Sobit, Abu Zayd al-Ansoriy an-Najjoriy al-Madaniy — faqih, «imom oʻgʻli imom», Madinaning yetti mashhur faqihidan biri. Otasi vahiy kotibi Zayd ibn Sobit, ona tomondan bobosi esa naqiblarning sayyidlaridan Saʼd ibn ar-Rabiʼ edi; aka-ukalari — Ismoil, Sulaymon, Yahyo va Saʼd — ichida eng ulugʻi shu edi. Otasidan, amakisi Yaziddan (bu rivoyati mursal: amakisi Abu Bakr davrida vafot etgan), Usoma ibn Zayddan, onasi Umm Saʼd bint Saʼddan, Umm al-Alo al-Ansoriyadan va Abdurrahmon ibn Abu Amradan rivoyat qilgan; hadisi koʻp emas edi. Undan oʻgʻli Sulaymon, jiyani Saʼid ibn Sulaymon, Solim Abun-Nazr, fiqhda shogirdi boʻlgan Abuz-Zinod, Usmon ibn Hakim, Ibn Shihob (az-Zuhriy), Abu Bakr ibn Hazm va boshqalar rivoyat qilganlar. Abuz-Zinod aytadi: Madinada fatvo soʻralib, soʻzlariga yuziladigan yetti faqih shular edi: Saʼid ibn al-Musayyab, Abu Bakr ibn Abdurrahmon, Urva, al-Qosim, Ubaydulloh ibn Abdulloh, Xorija ibn Zayd va Sulaymon ibn Yasor. Musʼab ibn az-Zubayr aytadi: «Xorija ibn Zayd va Talha ibn Abdulloh ibn Avf oʻz zamonlarida fatvo soʻralar, odamlar ularning soʻziga toʻxtar edi; meroslarni — uylar, xurmozorlar va mollarni — egalari orasida taqsimlab, odamlarga vasiqalar yozib berardilar». Umar ibn Abdulaziz devondan kesilgan haqqini unga qaytarishni yozganda, u: «Menga oʻxshaganlar bor; amiral-moʻminin hammani teng qamrasa — mayli, meni ajratsa — buni unga ep koʻrmayman», deb olishdan tortingan. Oʻzi hikoya qilgan: tushida yetmish pogʻona narvon qurib bitkazganida u qulab tushibdi; «bu yil menga yetmish yil toʻldi», degan ekan — oʻsha yili vafot etdi. Rajo ibn Hayva vafot xabarini Umar (ibn Abdulaziz)ga yetkazganida u: «Vallohi, Islomda ochilgan rahna boʻldi bu», deb qaygʻurdi. Al-Fallos va Ibn Numayr vafotini 99-yil h. deganlar; al-Haysam ibn Adiy, Yahyo ibn Bukayr, Xalifa, Ibn al-Madiniy va boshqalar 100-yil deganlar. Janozasini Abu Bakr ibn Muhammad ibn Amr ibn Hazm oʻqigan.Хорижа ибн Зайд ибн Собит, Абу Зайд ал-Ансорий ан-Нажжорий ал-Маданий — фақиҳ, «имом ўғли имом», Мадинанинг етти машҳур фақиҳидан бири. Отаси ваҳий котиби Зайд ибн Собит, она томондан бобоси эса нақибларнинг саййидларидан Саъд ибн ар-Рабиъ эди; ака-укалари — Исмоил, Сулаймон, Яҳё ва Саъд — ичида энг улуғи шу эди. Отасидан, амакиси Язиддан (бу ривояти мурсал: амакиси Абу Бакр даврида вафот этган), Усома ибн Зайддан, онаси Умм Саъд бинт Саъддан, Умм ал-Ало ал-Ансориядан ва Абдурраҳмон ибн Абу Амрадан ривоят қилган; ҳадиси кўп эмас эди. Ундан ўғли Сулаймон, жияни Саъид ибн Сулаймон, Солим Абун-Назр, фиқҳда шогирди бўлган Абуз-Зинод, Усмон ибн Ҳаким, Ибн Шиҳоб (аз-Зуҳрий), Абу Бакр ибн Ҳазм ва бошқалар ривоят қилганлар. Абуз-Зинод айтади: Мадинада фатво сўралиб, сўзларига юзиладиган етти фақиҳ шулар эди: Саъид ибн ал-Мусайяб, Абу Бакр ибн Абдурраҳмон, Урва, ал-Қосим, Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ, Хорижа ибн Зайд ва Сулаймон ибн Ясор. Мусъаб ибн аз-Зубайр айтади: «Хорижа ибн Зайд ва Талҳа ибн Абдуллоҳ ибн Авф ўз замонларида фатво сўралар, одамлар уларнинг сўзига тўхтар эди; меросларни — уйлар, хурмозорлар ва молларни — эгалари орасида тақсимлаб, одамларга васиқалар ёзиб берардилар». Умар ибн Абдулазиз девондан кесилган ҳаққини унга қайтаришни ёзганда, у: «Менга ўхшаганлар бор; амирал-мўминин ҳаммани тенг қамраса — майли, мени ажраца — буни унга эп кўрмайман», деб олишдан тортинган. Ўзи ҳикоя қилган: тушида етмиш поғона нарвон қуриб битказганида у қулаб тушибди; «бу йил менга етмиш йил тўлди», деган экан — ўша йили вафот этди. Ражо ибн Ҳайва вафот хабарини Умар (ибн Абдулазиз)га етказганида у: «Валлоҳи, Исломда очилган раҳна бўлди бу», деб қайғурди. Ал-Фаллос ва Ибн Нумайр вафотини 99-йил ҳ. деганлар; ал-Ҳайсам ибн Адий, Яҳё ибн Букайр, Халифа, Ибн ал-Мадиний ва бошқалар 100-йил деганлар. Жанозасини Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазм ўқиган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 437Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 437
al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir)ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир)
Ansoriy, madinalik faqih. Madinada fatvo berar va shaharning sanoqli fuqaholaridan biri sanalardi. Faroiz va meros taqsimotini yaxshi bilardi. Fatvo ularning soʻziga qurilgan yetti faqihdan biri edi.Ансорий, мадиналик фақиҳ. Мадинада фатво берар ва шаҳарнинг саноқли фуқаҳоларидан бири саналарди. Фароиз ва мерос тақсимотини яхши биларди. Фатво уларнинг сўзига қурилган етти фақиҳдан бири эди.
Manba: al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir), b. 4595Манба: ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир), б. 4595
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Ansoriy, madinalik muftiy; yetti faqihdan biri. Fiqhni otasidan oʻrgangan.Ансорий, мадиналик муфтий; етти фақиҳдан бири. Фиқҳни отасидан ўрганган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 1, b. 403Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 1, б. 403