Yahyo ibn az-Zurays
Muhaddis
Yahyo ibn az-Zurays ibn Yasor al-Qozi — imom, hofiz, Ray qozisi, Abu Zakariyo al-Bajaliy, ularning mavlosi, ar-Roziy. U Muhammad ibn Abu Layloni koʻrgan. U Ibn Jurayj, Ibn Ishoq, Zakariyo ibn Ishoq, Fuzayl ibn Marzuq, Ibrohim ibn Tahmon, Amr ibn Abu Qays ar-Roziy, Sufyon as-Savriy, Zoida ibn Qudoma va ularning tabaqasidan hadis rivoyat qildi; u ilm dengizlaridan edi. Undan Ibrohim ibn Muso al-Qazzoz, Abu Gʻasson Zunayj, Yahyo ibn Maʼin, Ibn Rohavayh, Ishoq ibn al-Fayz, Yahyo ibn Aksam, Muhammad ibn Humayd, Muso ibn Nasr va koʻplar rivoyat qildilar. Shayxlaridan Jarir ibn Abdulhamid ham undan hadis oldi va Jarir uning hifzidan hayratlanardi. Nasoiy: «Unda zarar yoʻq», dedi. Hofiz Ibrohim ibn Muso: «Hadisni undan oʻrgandim», dedi. Ali ibn al-Madiniy: «Yahyo ibn Zuraysda Hammod ibn Salamadan oʻn ming hadis bor edi», deydi. Yahyo ibn Maʼin: «Yahyo ibn az-Zurays ishonchli», dedi. Abu Hotim ham: «Unda Hammoddan oʻn ming hadis bor edi», deydi. Vakiʼ: «U odamlarning hofizlaridandir; ikki hadisda xatoga yoʻl qoʻygan», dedi. Zahabiy bunga: «Rivoyatining kengligi ichida yigirma hadisda xato qilganida ham u faqat ishonchli sanalardi», deb izoh beradi. Buxoriy Yusuf ibn Musodan rivoyat qiladi: «Yahyo ibn Zurays ikki yuz uchinchi (203 h.) yil rabiul-avval oyida vafot etdi». Zahabiy: «U Ray muhaddisi, “Fazoil al-Qurʼon” kitobining muallifi Muhammad ibn Ayyub al-Bajaliyning bobosidir», deb qoʻshadi.Яҳё ибн аз-Зурайс ибн Ясор ал-Қози — имом, ҳофиз, Рай қозиси, Абу Закариё ал-Бажалий, уларнинг мавлоси, ар-Розий. У Муҳаммад ибн Абу Лайлони кўрган. У Ибн Журайж, Ибн Исҳоқ, Закариё ибн Исҳоқ, Фузайл ибн Марзуқ, Иброҳим ибн Таҳмон, Амр ибн Абу Қайс ар-Розий, Суфён ас-Саврий, Зоида ибн Қудома ва уларнинг табақасидан ҳадис ривоят қилди; у илм денгизларидан эди. Ундан Иброҳим ибн Мусо ал-Қаззоз, Абу Ғассон Зунайж, Яҳё ибн Маъин, Ибн Роҳавайҳ, Исҳоқ ибн ал-Файз, Яҳё ибн Аксам, Муҳаммад ибн Ҳумайд, Мусо ибн Наср ва кўплар ривоят қилдилар. Шайхларидан Жарир ибн Абдулҳамид ҳам ундан ҳадис олди ва Жарир унинг ҳифзидан ҳайратланарди. Насоий: «Унда зарар йўқ», деди. Ҳофиз Иброҳим ибн Мусо: «Ҳадисни ундан ўргандим», деди. Али ибн ал-Мадиний: «Яҳё ибн Зурайсда Ҳаммод ибн Саламадан ўн минг ҳадис бор эди», дейди. Яҳё ибн Маъин: «Яҳё ибн аз-Зурайс ишончли», деди. Абу Ҳотим ҳам: «Унда Ҳаммоддан ўн минг ҳадис бор эди», дейди. Вакиъ: «У одамларнинг ҳофизларидандир; икки ҳадисда хатога йўл қўйган», деди. Заҳабий бунга: «Ривоятининг кенглиги ичида йигирма ҳадисда хато қилганида ҳам у фақат ишончли саналарди», деб изоҳ беради. Бухорий Юсуф ибн Мусодан ривоят қилади: «Яҳё ибн Зурайс икки юз учинчи (203 ҳ.) йил рабиул-аввал ойида вафот этди». Заҳабий: «У Рай муҳаддиси, “Фазоил ал-Қуръон” китобининг муаллифи Муҳаммад ибн Айюб ал-Бажалийнинг бобосидир», деб қўшади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 499Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 499