Yaʼqub ibn Ibrohim ibn Saʼd
Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Yaʼqub ibn Ibrohim ibn Saʼd ibn Ibrohim — Rasululloh ﷺ ning sohibi Abdurrahmon ibn Avfning avlodidan; imom, hofiz, hujjat; Abu Yusuf az-Zuhriy al-Avfiy al-Madaniy, soʻngra al-Bagʻdodiy. U otasi hofiz Ibrohim ibn Saʼddan, shuningdek Shuʼba, Osim ibn Muhammad al-Umariy, Abida ibn Abu Roita, az-Zuhriyning jiyani Muhammad, Sharik, Lays, Abdulaziz ibn al-Muttalib, Sayf ibn Umar, Abu Uvays Abdulloh ibn Abdulloh va Abdulmalik ibn ar-Rabiʼ ibn Sabradan hadis rivoyat qilgan; oʻzi katta muhaddislardan edi. Undan Ahmad, Ishoq, Ali, Yahyo, Abu Xaysama, Muhammad ibn Yahyo, Ishoq al-Kavsaj, Sulaymon ibn Sayf, Ali ibn Salama al-Labaqiy, Abd ibn Humayd, Muhammad ibn Ishoq as-Sagʻoniy, Muhammad ibn Abdulloh al-Muxarrimiy, Ahmad ibn Saʼid ar-Ribotiy, Abbos ad-Duriy, jiyani Ubaydulloh ibn Saʼd, al-Fazl ibn Sahl al-Aʼraj, Yaʼqub ibn Shayba va koʻp xalq hadis olgan. Uni Yahyo, al-Ijliy va bir toifa ishonchli sanagan; Abu Hotim: «Sadduq», degan. az-Zuhliy aytadi: «Ibrohim ibn Saʼd az-Zuhriydan ham, az-Zuhriyning ashoblaridan ham rivoyat qilgan; uning az-Zuhriy hadisini rivoyat qilishi koʻpaygan va u bunda gʻarib narsalar keltirgan. Uning hadisi aylanadigan oʻq — oʻgʻli Yaʼqub ibn Ibrohimdir: u ham, akasi Saʼd ham kitoblarni eshitgan edilar; akasi Saʼd hech kim undan koʻp yozib ulgurmasidan vafot etdi, Yaʼqub esa qoldi va odamlar undan yozdilar hamda unda az-Zuhriydan va boshqalardan ulugʻ ilm topdilar». Ibn Saʼd: «U ishonchli, omonatdor edi; fazl, varaʼ va hadisda akasidan oldinga qoʻyilardi; Bagʻdodda turdi, keyin Fammus-Silhda al-Hasan ibn Sahl huzuriga chiqdi va oʻsha yerda 208 h. yilning shavvol oyida vafot etgunicha u bilan qoldi; u akasi Saʼddan toʻrt yosh kichik edi», degan; bir jamoa ham vafoti haqida shunday degan.Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд ибн Иброҳим — Расулуллоҳ ﷺ нинг соҳиби Абдурраҳмон ибн Авфнинг авлодидан; имом, ҳофиз, ҳужжат; Абу Юсуф аз-Зуҳрий ал-Авфий ал-Маданий, сўнгра ал-Бағдодий. У отаси ҳофиз Иброҳим ибн Саъддан, шунингдек Шуъба, Осим ибн Муҳаммад ал-Умарий, Абида ибн Абу Роита, аз-Зуҳрийнинг жияни Муҳаммад, Шарик, Лайс, Абдулазиз ибн ал-Мутталиб, Сайф ибн Умар, Абу Увайс Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ва Абдулмалик ибн ар-Рабиъ ибн Сабрадан ҳадис ривоят қилган; ўзи катта муҳаддислардан эди. Ундан Аҳмад, Исҳоқ, Али, Яҳё, Абу Хайсама, Муҳаммад ибн Яҳё, Исҳоқ ал-Кавсаж, Сулаймон ибн Сайф, Али ибн Салама ал-Лабақий, Абд ибн Ҳумайд, Муҳаммад ибн Исҳоқ ас-Сағоний, Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ал-Мухарримий, Аҳмад ибн Саъид ар-Риботий, Аббос ад-Дурий, жияни Убайдуллоҳ ибн Саъд, ал-Фазл ибн Саҳл ал-Аъраж, Яъқуб ибн Шайба ва кўп халқ ҳадис олган. Уни Яҳё, ал-Ижлий ва бир тоифа ишончли санаган; Абу Ҳотим: «Саддуқ», деган. аз-Зуҳлий айтади: «Иброҳим ибн Саъд аз-Зуҳрийдан ҳам, аз-Зуҳрийнинг ашобларидан ҳам ривоят қилган; унинг аз-Зуҳрий ҳадисини ривоят қилиши кўпайган ва у бунда ғариб нарсалар келтирган. Унинг ҳадиси айланадиган ўқ — ўғли Яъқуб ибн Иброҳимдир: у ҳам, акаси Саъд ҳам китобларни эшитган эдилар; акаси Саъд ҳеч ким ундан кўп ёзиб улгурмасидан вафот этди, Яъқуб эса қолди ва одамлар ундан ёздилар ҳамда унда аз-Зуҳрийдан ва бошқалардан улуғ илм топдилар». Ибн Саъд: «У ишончли, омонатдор эди; фазл, вараъ ва ҳадисда акасидан олдинга қўйиларди; Бағдодда турди, кейин Фаммус-Силҳда ал-Ҳасан ибн Саҳл ҳузурига чиқди ва ўша ерда 208 ҳ. йилнинг шаввол ойида вафот этгунича у билан қолди; у акаси Саъддан тўрт ёш кичик эди», деган; бир жамоа ҳам вафоти ҳақида шундай деган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 491Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 491
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Asli madinalik, Iroqda boʻlgan. Otasidan va az-Zuhriyning jiyanidan eshitgan. Aytiladiki, ikki yuz sakkizinchi yilda vafot etgan.Асли мадиналик, Ироқда бўлган. Отасидан ва аз-Зуҳрийнинг жиянидан эшитган. Айтиладики, икки юз саккизинчи йилда вафот этган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 10, b. 467Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 10, б. 467