حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نَتَمَتَّعُ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَذْبَحُ الْبَقَرَةَ عَنْ سَبْعَةٍ وَالْجَزُورَ عَنْ سَبْعَةٍ نَشْتَرِكُ فِيهَا .
Ahmad ibn Hanbal bizga Hushaymdan, u Abdulmalikdan, u Atodan, u Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qildi. (Jobir) dedi: Biz Rasululloh ﷺ zamonlarida tamattuʼ qilar edik, qoramolni yetti kishi nomidan, tuyani yetti kishi nomidan soʻyib, ularda (qurbonlikda) sherik boʻlar edik.Аҳмад ибн Ҳанбал бизга Ҳушаймдан, у Абдулмаликдан, у Атодан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилди. (Жобир) деди: Биз Расулуллоҳ ﷺ замонларида таматтуъ қилар эдик, қорамолни етти киши номидан, туяни етти киши номидан сўйиб, уларда (қурбонликда) шерик бўлар эдик.