حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، - يَعْنِي الْفَزَارِيَّ - عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ، يَقُولُ عَلَى الْمِنْبَرِ حَدَّثَنِي الْبَرَاءُ، أَنَّهُمْ كَانُوا يُصَلُّونَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِذَا رَكَعَ رَكَعُوا وَإِذَا قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . لَمْ نَزَلْ قِيَامًا حَتَّى يَرَوْهُ قَدْ وَضَعَ جَبْهَتَهُ بِالأَرْضِ ثُمَّ يَتَّبِعُونَهُ صلى الله عليه وسلم .
Muhorib ibn Disordan rivoyat qilinadi: Abdulloh ibn Yazidning minbarda turib aytayotganini eshitdim. U: «Menga Baro soʻzlab berdiki, ular Rasululloh ﷺ bilan birga namoz oʻqir edilar. U zot rukuga borsalar, ular ham rukuga borishar, u zot ‹Samiallohu liman hamidah› deganlarida, u zotning peshonalarini yerga qoʻyganlarini koʻrmagunlaricha tik turishar, soʻng u zotga ﷺ ergashar edilar», dedi.Муҳориб ибн Дисордан ривоят қилинади: Абдуллоҳ ибн Язиднинг минбарда туриб айтаётганини эшитдим. У: «Менга Баро сўзлаб бердики, улар Расулуллоҳ ﷺ билан бирга намоз ўқир эдилар. У зот рукуга борсалар, улар ҳам рукуга боришар, у зот ‹Самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деганларида, у зотнинг пешоналарини ерга қўйганларини кўрмагунларича тик туришар, сўнг у зотга ﷺ эргашар эдилар», деди.