حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا غَالِبٌ الْقَطَّانُ، عَنْ رَجُلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّهُمْ كَانُوا عَلَى مَنْهَلٍ مِنَ الْمَنَاهِلِ فَلَمَّا بَلَغَهُمُ الإِسْلاَمُ جَعَلَ صَاحِبُ الْمَاءِ لِقَوْمِهِ مِائَةً مِنَ الإِبِلِ عَلَى أَنْ يُسْلِمُوا فَأَسْلَمُوا وَقَسَمَ الإِبِلَ بَيْنَهُمْ وَبَدَا لَهُ أَنْ يَرْتَجِعَهَا مِنْهُمْ فَأَرْسَلَ ابْنَهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ ائْتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْ لَهُ إِنَّ أَبِي يُقْرِئُكَ السَّلاَمَ وَإِنَّهُ جَعَلَ لِقَوْمِهِ مِائَةً مِنَ الإِبِلِ عَلَى أَنْ يُسْلِمُوا فَأَسْلَمُوا وَقَسَمَ الإِبِلَ بَيْنَهُمْ وَبَدَا لَهُ أَنْ يَرْتَجِعَهَا مِنْهُمْ أَفَهُوَ أَحَقُّ بِهَا أَمْ هُمْ فَإِنْ قَالَ لَكَ نَعَمْ أَوْ لاَ فَقُلْ لَهُ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ وَهُوَ عَرِيفُ الْمَاءِ وَإِنَّهُ يَسْأَلُكَ أَنْ تَجْعَلَ لِيَ الْعِرَافَةَ بَعْدَهُ . فَأَتَاهُ فَقَالَ إِنَّ أَبِي يُقْرِئُكَ السَّلاَمَ . فَقَالَ " وَعَلَيْكَ وَعَلَى أَبِيكَ السَّلاَمُ " . فَقَالَ إِنَّ أَبِي جَعَلَ لِقَوْمِهِ مِائَةً مِنَ الإِبِلِ عَلَى أَنْ يُسْلِمُوا فَأَسْلَمُوا وَحَسُنَ إِسْلاَمُهُمْ ثُمَّ بَدَا لَهُ أَنْ يَرْتَجِعَهَا مِنْهُمْ أَفَهُوَ أَحَقُّ بِهَا أَمْ هُمْ فَقَالَ " إِنْ بَدَا لَهُ أَنْ يُسْلِمَهَا لَهُمْ فَلْيُسْلِمْهَا وَإِنْ بَدَا لَهُ أَنْ يَرْتَجِعَهَا فَهُوَ أَحَقُّ بِهَا مِنْهُمْ فَإِنْ هُمْ أَسْلَمُوا فَلَهُمْ إِسْلاَمُهُمْ وَإِنْ لَمْ يُسْلِمُوا قُوتِلُوا عَلَى الإِسْلاَمِ " . فَقَالَ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ وَهُوَ عَرِيفُ الْمَاءِ وَإِنَّهُ يَسْأَلُكَ أَنْ تَجْعَلَ لِيَ الْعِرَافَةَ بَعْدَهُ . فَقَالَ " إِنَّ الْعِرَافَةَ حَقٌّ وَلاَ بُدَّ لِلنَّاسِ مِنَ الْعُرَفَاءِ وَلَكِنَّ الْعُرَفَاءَ فِي النَّارِ " .
Gʻolib al-Qatton (rahimahulloh) bir kishidan, u otasidan, u bobosidan rivoyat qiladiki: Ular suvli buloqlardan birining boshida yashar edilar. Ularga Islom yetib kelganida, suv egasi oʻz qavmiga, agar Islomni qabul qilsalar, yuzta tuya berishni vaʼda qildi. Shunda ular Islomni qabul qildilar, u esa tuyalarni ular orasida taqsimlab berdi. Soʻng unga tuyalarni ulardan qaytarib olish fikri kelib qoldi. Shunda u oʻgʻlini Nabiy ﷺning oldilariga yuborib, unga dedi: «Nabiy ﷺning huzurlariga borib, u zotga ayt: ‹Otam senga salom yoʻllamoqda. U oʻz qavmiga, agar Islomni qabul qilsalar, yuzta tuya berishni vaʼda qilgan edi. Ular Islomni qabul qildilar, u esa tuyalarni ular orasida taqsimlab berdi. Endi unga tuyalarni ulardan qaytarib olish fikri kelib qoldi. Bas, ularga u koʻproq haqlimi yoki ular?› Agar u senga ‹ha› yoki ‹yoʻq› desa, unga ayt: ‹Otam keksa chol, u suv boshining orifi (oqsoqoli)dir. U sendan oʻzidan keyin orif (oqsoqol)likni menga berishingni soʻramoqda›». Soʻng u (oʻgʻil) u zotning oldilariga kelib: «Otam senga salom yoʻllamoqda», dedi. U zot ﷺ: «Senga va otangga salom boʻlsin», dedilar. Soʻng u: «Otam oʻz qavmiga, agar Islomni qabul qilsalar, yuzta tuya berishni vaʼda qilgan edi, ular Islomni qabul qildilar va Islomlari goʻzal boʻldi. Keyin unga tuyalarni ulardan qaytarib olish fikri kelib qoldi. Bas, ularga u koʻproq haqlimi yoki ular?» dedi. U zot ﷺ: «Agar u tuyalarni ularga berib yuborishni istasa, bersin; agar ularni qaytarib olishni istasa, u ularga (tuyalarga) oʻsha qavmdan koʻra haqliroqdir. Agar ular Islomda qolsalar, Islomlari oʻzlari uchun; agar Islomda qolmasalar, Islom uchun ular bilan jang qilinadi», dedilar. Soʻng u: «Otam keksa chol, u suv boshining orifi (oqsoqoli)dir. U sendan oʻzidan keyin orif (oqsoqol)likni menga berishingni soʻramoqda», dedi. U zot ﷺ: «Orif (oqsoqol)lik haqdir, odamlarga oqsoqollar zarurdir, lekin oqsoqollar doʻzaxdadirlar», dedilar.Ғолиб ал-Қаттон (раҳимаҳуллоҳ) бир кишидан, у отасидан, у бобосидан ривоят қиладики: Улар сувли булоқлардан бирининг бошида яшар эдилар. Уларга Ислом етиб келганида, сув эгаси ўз қавмига, агар Исломни қабул қилсалар, юзта туя беришни ваъда қилди. Шунда улар Исломни қабул қилдилар, у эса туяларни улар орасида тақсимлаб берди. Сўнг унга туяларни улардан қайтариб олиш фикри келиб қолди. Шунда у ўғлини Набий ﷺнинг олдиларига юбориб, унга деди: «Набий ﷺнинг ҳузурларига бориб, у зотга айт: ‹Отам сенга салом йўлламоқда. У ўз қавмига, агар Исломни қабул қилсалар, юзта туя беришни ваъда қилган эди. Улар Исломни қабул қилдилар, у эса туяларни улар орасида тақсимлаб берди. Энди унга туяларни улардан қайтариб олиш фикри келиб қолди. Бас, уларга у кўпроқ ҳақлими ёки улар?› Агар у сенга ‹ҳа› ёки ‹йўқ› деса, унга айт: ‹Отам кекса чол, у сув бошининг орифи (оқсоқоли)дир. У сендан ўзидан кейин ориф (оқсоқол)ликни менга беришингни сўрамоқда›». Сўнг у (ўғил) у зотнинг олдиларига келиб: «Отам сенга салом йўлламоқда», деди. У зот ﷺ: «Сенга ва отангга салом бўлсин», дедилар. Сўнг у: «Отам ўз қавмига, агар Исломни қабул қилсалар, юзта туя беришни ваъда қилган эди, улар Исломни қабул қилдилар ва Исломлари гўзал бўлди. Кейин унга туяларни улардан қайтариб олиш фикри келиб қолди. Бас, уларга у кўпроқ ҳақлими ёки улар?» деди. У зот ﷺ: «Агар у туяларни уларга бериб юборишни истаса, берсин; агар уларни қайтариб олишни истаса, у уларга (туяларга) ўша қавмдан кўра ҳақлироқдир. Агар улар Исломда қолсалар, Исломлари ўзлари учун; агар Исломда қолмасалар, Ислом учун улар билан жанг қилинади», дедилар. Сўнг у: «Отам кекса чол, у сув бошининг орифи (оқсоқоли)дир. У сендан ўзидан кейин ориф (оқсоқол)ликни менга беришингни сўрамоқда», деди. У зот ﷺ: «Ориф (оқсоқол)лик ҳақдир, одамларга оқсоқоллар зарурдир, лекин оқсоқоллар дўзахдадирлар», дедилар.