حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ ابْنِ السَّاعِدِيِّ، قَالَ اسْتَعْمَلَنِي عُمَرُ عَلَى الصَّدَقَةِ فَلَمَّا فَرَغْتُ أَمَرَ لِي بِعُمَالَةٍ فَقُلْتُ إِنَّمَا عَمِلْتُ لِلَّهِ . قَالَ خُذْ مَا أُعْطِيتَ فَإِنِّي قَدْ عَمِلْتُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَعَمَّلَنِي .
Ibnus-Soidiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U dedi: Umar (roziyallohu anhu) meni sadaqa (zakot) yigʻishga tayinladi. Men ishni tugatganimda, u menga maosh berishni buyurdi. Men: «Men faqat Alloh uchun ishladim», dedim. U: «Senga berilgan narsani ol, men ham Rasululloh ﷺ zamonida ishlagan edim, u zot menga maosh berdilar», dedi.Ибнус-Соидий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У деди: Умар (розияллоҳу анҳу) мени садақа (закот) йиғишга тайинлади. Мен ишни тугатганимда, у менга маош беришни буюрди. Мен: «Мен фақат Аллоҳ учун ишладим», дедим. У: «Сенга берилган нарсани ол, мен ҳам Расулуллоҳ ﷺ замонида ишлаган эдим, у зот менга маош бердилар», деди.