حَدَّثَنَا مُسَدَّدُ بْنُ مُسَرْهَدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، سَمِعَ بَجَالَةَ، يُحَدِّثُ عَمْرَو بْنَ أَوْسٍ وَأَبَا الشَّعْثَاءِ قَالَ كُنْتُ كَاتِبًا لِجَزْءِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَمِّ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ إِذْ جَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ قَبْلَ مَوْتِهِ بِسَنَةٍ اقْتُلُوا كُلَّ سَاحِرٍ وَفَرِّقُوا بَيْنَ كُلِّ ذِي مَحْرَمٍ مِنَ الْمَجُوسِ وَانْهَوْهُمْ عَنِ الزَّمْزَمَةِ فَقَتَلْنَا فِي يَوْمٍ ثَلاَثَةَ سَوَاحِرَ وَفَرَّقْنَا بَيْنَ كُلِّ رَجُلٍ مِنَ الْمَجُوسِ وَحَرِيمِهِ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَصَنَعَ طَعَامًا كَثِيرًا فَدَعَاهُمْ فَعَرَضَ السَّيْفَ عَلَى فَخِذِهِ فَأَكَلُوا وَلَمْ يُزَمْزِمُوا وَأَلْقَوْا وِقْرَ بَغْلٍ أَوْ بَغْلَيْنِ مِنَ الْوَرِقِ وَلَمْ يَكُنْ عُمَرُ أَخَذَ الْجِزْيَةَ مِنَ الْمَجُوسِ حَتَّى شَهِدَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَذَهَا مِنْ مَجُوسِ هَجَرَ .
Musaddad ibn Musarhad bizga hadis aytdi, Sufyon bizga hadis aytdi, u Amr ibn Dinordan rivoyat qiladi, u Bajolaning Amr ibn Avs va Abush-Shaʼsoga hadis aytayotganini eshitdi. (Bajola) dedi: Men Ahnaf ibn Qaysning amakisi Jazʼ ibn Muoviyaning kotibi edim. Shunda bizga Umar (roziyallohu anhu)dan, u vafotidan bir yil avval, maktub keldi: «Har bir sehrgarni oʻldiringlar, majusiylar orasida har bir mahram (nikohi harom) kishini bir-biridan ajratinglar va ularni zamzama (taom oldidan tovush chiqarib gʻoʻldirash)dan qaytaringlar». Shunda biz bir kunda uchta sehrgarni oʻldirdik, majusiylar orasida har bir kishini Allohning Kitobiga koʻra haram (mahram) boʻlgan ayolidan ajratdik. (Jazʼ) koʻp taom tayyorlab, ularni chaqirdi va qilichni soni ustiga qoʻydi. Shunda ular yedilar, lekin zamzama qilmadilar. Yana bir yoki ikki xachirning yuki kumush (tovon) tashladilar. Umar (roziyallohu anhu) Abdurahmon ibn Avf Rasululloh ﷺ Hajar majusiylaridan jizya olganliklariga guvohlik bermagunicha, majusiylardan jizya olmas edi.Мусаддад ибн Мусарҳад бизга ҳадис айтди, Суфён бизга ҳадис айтди, у Амр ибн Динордан ривоят қилади, у Бажоланинг Амр ибн Авс ва Абуш-Шаъсога ҳадис айтаётганини эшитди. (Бажола) деди: Мен Аҳнаф ибн Қайснинг амакиси Жазъ ибн Муовиянинг котиби эдим. Шунда бизга Умар (розияллоҳу анҳу)дан, у вафотидан бир йил аввал, мактуб келди: «Ҳар бир сеҳргарни ўлдиринглар, мажусийлар орасида ҳар бир маҳрам (никоҳи ҳаром) кишини бир-биридан ажратинглар ва уларни замзама (таом олдидан товуш чиқариб ғўлдираш)дан қайтаринглар». Шунда биз бир кунда учта сеҳргарни ўлдирдик, мажусийлар орасида ҳар бир кишини Аллоҳнинг Китобига кўра ҳарам (маҳрам) бўлган аёлидан ажратдик. (Жазъ) кўп таом тайёрлаб, уларни чақирди ва қилични сони устига қўйди. Шунда улар едилар, лекин замзама қилмадилар. Яна бир ёки икки хачирнинг юки кумуш (товон) ташладилар. Умар (розияллоҳу анҳу) Абдураҳмон ибн Авф Расулуллоҳ ﷺ Ҳажар мажусийларидан жизя олганликларига гувоҳлик бермагунича, мажусийлардан жизя олмас эди.