حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْمُحَارِبِيُّ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ حَرْبِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ قَالَ " خَرَاجٌ " . مَكَانَ " الْعُشُورُ " .
Muhammad ibn Ubayd al-Muhoribiy bizga hadis aytdi, Vakiʼ bizga hadis aytdi, u Sufyondan, u Ato ibn as-Soibdan, u Harb ibn Ubaydullohdan, u esa Paygʻambar ﷺdan yuqoridagi hadis maʼnosida rivoyat qildi. Faqat unda «ushr» soʻzi oʻrniga «xaroj (yer soligʻi)» (soʻzi keltirilgan).Муҳаммад ибн Убайд ал-Муҳорибий бизга ҳадис айтди, Вакиъ бизга ҳадис айтди, у Суфёндан, у Ато ибн ас-Соибдан, у Ҳарб ибн Убайдуллоҳдан, у эса Пайғамбар ﷺдан юқоридаги ҳадис маъносида ривоят қилди. Фақат унда «ушр» сўзи ўрнига «харож (ер солиғи)» (сўзи келтирилган).