حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَيَزِيدُ بْنُ خَالِدِ بْنِ مَوْهَبٍ، أَنَّ اللَّيْثَ، حَدَّثَهُمْ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَجْمَعُ بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ مِنْ قَتْلَى أُحُدٍ وَيَقُولُ " أَيُّهُمَا أَكْثَرُ أَخْذًا لِلْقُرْآنِ " . فَإِذَا أُشِيرَ لَهُ إِلَى أَحَدِهِمَا قَدَّمَهُ فِي اللَّحْدِ وَقَالَ " أَنَا شَهِيدٌ عَلَى هَؤُلاَءِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . وَأَمَرَ بِدَفْنِهِمْ بِدِمَائِهِمْ وَلَمْ يُغَسَّلُوا .
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo) xabar berishicha, Rasululloh ﷺ Uhud shahidlaridan ikki kishini (bitta kafanda) birga jamlar va: «Bularning qaysi biri Qurʼonni koʻproq olgan (bilar) edi?» der edilar. Ulardan biriga ishora qilinsa, uni lahadda oldinroq qoʻyar va: «Men qiyomat kunida mana shularning (shahidligiga) guvohman», der edilar. Hamda ularni qonlari bilan koʻmishni buyurdilar va ular gʻusl qildirilmadilar.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо) хабар беришича, Расулуллоҳ ﷺ Уҳуд шаҳидларидан икки кишини (битта кафанда) бирга жамлар ва: «Буларнинг қайси бири Қуръонни кўпроқ олган (билар) эди?» дер эдилар. Улардан бирига ишора қилинса, уни лаҳадда олдинроқ қўяр ва: «Мен қиёмат кунида мана шуларнинг (шаҳидлигига) гувоҳман», дер эдилар. Ҳамда уларни қонлари билан кўмишни буюрдилар ва улар ғусл қилдирилмадилар.