حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا، عَنِ الشَّعْبِيِّ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الْمُسْلِمِينَ حَضَرَتْهُ الْوَفَاةُ بِدَقُوقَاءَ هَذِهِ وَلَمْ يَجِدْ أَحَدًا مِنَ الْمُسْلِمِينَ يُشْهِدُهُ عَلَى وَصِيَّتِهِ فَأَشْهَدَ رَجُلَيْنِ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ فَقَدِمَا الْكُوفَةَ فَأَتَيَا أَبَا مُوسَى الأَشْعَرِيَّ فَأَخْبَرَاهُ وَقَدِمَا بِتَرِكَتِهِ وَوَصِيَّتِهِ . فَقَالَ الأَشْعَرِيُّ هَذَا أَمْرٌ لَمْ يَكُنْ بَعْدَ الَّذِي كَانَ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَأَحْلَفَهُمَا بَعْدَ الْعَصْرِ بِاللَّهِ مَا خَانَا وَلاَ كَذِبَا وَلاَ بَدَّلاَ وَلاَ كَتَمَا وَلاَ غَيَّرَا وَإِنَّهَا لَوَصِيَّةُ الرَّجُلِ وَتَرِكَتُهُ فَأَمْضَى شَهَادَتَهُمَا .
Ziyod ibn Ayyub bizga aytib berdi: Hushaym bizga aytib berdi: Zakariyo bizga ash-Shaʼbiydan xabar berdiki, musulmonlardan bir kishiga mana shu Daqquqo (degan joy)da ajal yetdi. U vasiyatiga guvoh boʻladigan birorta musulmonni topa olmadi, shuning uchun ahli kitobdan ikki kishini guvoh qildi. Soʻng u ikkisi Kufaga kelib, Abu Muso al-Ashʼariy huzuriga keldilar va unga (vasiyat haqida) xabar berdilar hamda marhumning meros mulki va vasiyatini olib keldilar. Ashʼariy: «Bu ‒ Rasululloh ﷺ davrlarida boʻlgan voqeadan keyin sodir boʻlmagan ishdir», ‒ dedi. Soʻng asr namozidan keyin u ikkalasiga: ‹Xiyonat qilmaganlari, yolgʻon gapirmaganlari, almashtirmaganlari, yashirmaganlari va oʻzgartirmaganlari, bu haqiqatan ham oʻsha kishining vasiyati va meros mulki ekani› haqida Alloh nomi bilan qasam ichdirdi va u ikkisining guvohligini joriy qildi.Зиёд ибн Айюб бизга айтиб берди: Ҳушайм бизга айтиб берди: Закариё бизга аш-Шаъбийдан хабар бердики, мусулмонлардан бир кишига мана шу Даққуқо (деган жой)да ажал етди. У васиятига гувоҳ бўладиган бирорта мусулмонни топа олмади, шунинг учун аҳли китобдан икки кишини гувоҳ қилди. Сўнг у иккиси Куфага келиб, Абу Мусо ал-Ашъарий ҳузурига келдилар ва унга (васият ҳақида) хабар бердилар ҳамда марҳумнинг мерос мулки ва васиятини олиб келдилар. Ашъарий: «Бу ‒ Расулуллоҳ ﷺ даврларида бўлган воқеадан кейин содир бўлмаган ишдир», ‒ деди. Сўнг аср намозидан кейин у иккаласига: ‹Хиёнат қилмаганлари, ёлғон гапирмаганлари, алмаштирмаганлари, яширмаганлари ва ўзгартирмаганлари, бу ҳақиқатан ҳам ўша кишининг васияти ва мерос мулки экани› ҳақида Аллоҳ номи билан қасам ичдирди ва у иккисининг гувоҳлигини жорий қилди.