حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْجُعْفِيُّ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الإِسْبَالُ فِي الإِزَارِ وَالْقَمِيصِ وَالْعِمَامَةِ مَنْ جَرَّ مِنْهَا شَيْئًا خُيَلاَءَ لَمْ يَنْظُرِ اللَّهُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan, u Paygʻambar ﷺ dan rivoyat qiladi. U zot shunday dedilar: «Isbol (kiyimni yerga sudralguday tushirish) izorda, koʻylakda va salla(chalma)da boʻladi. Kim ulardan birortasini takabburlik bilan sudrab yursa, Alloh qiyomat kuni unga nazar solmaydi».Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан, у Пайғамбар ﷺ дан ривоят қилади. У зот шундай дедилар: «Исбол (кийимни ерга судралгудай тушириш) изорда, кўйлакда ва салла(чалма)да бўлади. Ким улардан бирортасини такаббурлик билан судраб юрса, Аллоҳ қиёмат куни унга назар солмайди».