حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ ثَابِتٍ الْمَرْوَزِيُّ، حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ { وَاللاَّتِي يَأْتِينَ الْفَاحِشَةَ مِنْ نِسَائِكُمْ فَاسْتَشْهِدُوا عَلَيْهِنَّ أَرْبَعَةً مِنْكُمْ فَإِنْ شَهِدُوا فَأَمْسِكُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ حَتَّى يَتَوَفَّاهُنَّ الْمَوْتُ أَوْ يَجْعَلَ اللَّهُ لَهُنَّ سَبِيلاً } وَذَكَرَ الرَّجُلَ بَعْدَ الْمَرْأَةِ ثُمَّ جَمَعَهُمَا فَقَالَ { وَاللَّذَانِ يَأْتِيَانِهَا مِنْكُمْ فَآذُوهُمَا فَإِنْ تَابَا وَأَصْلَحَا فَأَعْرِضُوا عَنْهُمَا } فَنَسَخَ ذَلِكَ بِآيَةِ الْجَلْدِ فَقَالَ { الزَّانِيَةُ وَالزَّانِي فَاجْلِدُوا كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا مِائَةَ جَلْدَةٍ } .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytadi: «(Avval) shu oyat (nozil) boʻlgan edi: {Ayollaringizdan buzuqlik (zino) qilganlariga oʻzlaringizdan toʻrtta (guvoh) keltiringlar. Bas, agar ular guvohlik bersalar, u (ayol)larni to oʻlim olib ketguniga qadar yoki Alloh ular uchun bir yoʻl ochguniga qadar uylarda ushlab turinglar} (Niso 15). Soʻng Alloh ayoldan keyin erkakni zikr qildi va ikkovini birga jam qilib: {Sizlardan u (buzuqlik)ni qilgan ikki kishini uqubatlangiz. Agar ikkalovi tavba qilib, oʻzlarini tuzatsalar, ulardan yuz oʻgiringlar} (Niso 16), dedi. Soʻng buni qamchilash (kaltaklash) oyati bilan bekor qildi va: {Zinochi ayol va zinochi erkak — ularning har birini yuz darra uringlar} (Nur 2), dedi.»Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтади: «(Аввал) шу оят (нозил) бўлган эди: {Аёлларингиздан бузуқлик (зино) қилганларига ўзларингиздан тўртта (гувоҳ) келтиринглар. Бас, агар улар гувоҳлик берсалар, у (аёл)ларни то ўлим олиб кетгунига қадар ёки Аллоҳ улар учун бир йўл очгунига қадар уйларда ушлаб туринглар} (Нисо 15). Сўнг Аллоҳ аёлдан кейин эркакни зикр қилди ва икковини бирга жам қилиб: {Сизлардан у (бузуқлик)ни қилган икки кишини уқубатлангиз. Агар иккалови тавба қилиб, ўзларини тузатсалар, улардан юз ўгиринглар} (Нисо 16), деди. Сўнг буни қамчилаш (калтаклаш) ояти билан бекор қилди ва: {Зиночи аёл ва зиночи эркак — уларнинг ҳар бирини юз дарра уринглар} (Нур 2), деди.»