HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Musnad Ahmad · HadisМуснад Аҳмад · Ҳадис22399

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ مُرَّةَ قَالَ سَمِعْتُ مُرَّةَ قَالَ حَدَّثَنِي رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَقَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى نَاقَةٍ حَمْرَاءَ مُخَضْرَمَةٍ فَقَالَ أَتَدْرُونَ أَيُّ يَوْمِكُمْ هَذَا قَالَ قُلْنَا يَوْمُ النَّحْرِ قَالَ صَدَقْتُمْ يَوْمُ الْحَجِّ الْأَكْبَرِ أَتَدْرُونَ أَيُّ شَهْرٍ شَهْرُكُمْ هَذَا قُلْنَا ذُو الْحِجَّةِ قَالَ صَدَقْتُمْ شَهْرُ اللَّهِ الْأَصَمُّ أَتَدْرُونَ أَيُّ بَلَدٍ بَلَدُكُمْ هَذَا قَالَ قُلْنَا الْمَشْعَرُ الْحَرَامُ قَالَ صَدَقْتُمْ قَالَ فَإِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا أَوْ قَالَ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا وَشَهْرِكُمْ هَذَا وَبَلَدِكُمْ هَذَا أَلَا وَإِنِّي فَرَطُكُمْ عَلَى الْحَوْضِ أَنْظُرُكُمْ وَإِنِّي مُكَاثِرٌ بِكُمْ الْأُمَمَ فَلَا تُسَوِّدُوا وَجْهِي أَلَا وَقَدْ رَأَيْتُمُونِي وَسَمِعْتُمْ مِنِّي وَسَتُسْأَلُونَ عَنِّي فَمَنْ كَذَبَ عَلَيَّ فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنْ النَّارِ أَلَا وَإِنِّي مُسْتَنْقِذٌ رِجَالًا أَوْ إِنَاثًا وَمُسْتَنْقَذٌ مِنِّي آخَرُونَ فَأَقُولُ يَا رَبِّ أَصْحَابِي فَيُقَالُ إِنَّكَ لَا تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ

Nabiy ﷺning ashoblaridan bir kishi menga hadis aytib dedi: Rasululloh ﷺ bizning oramizda qulogʻi kesilgan qizil tuya ustida turib: «Bu qaysi kuningiz ekanini bilasizlarmi?» dedilar. Biz: «Nahr (qurbonlik) kuni», dedik. U zot: «Rost aytdingiz, (bu) hajji akbar kunidir. Bu oyingiz qaysi oy ekanini bilasizlarmi?» dedilar. Biz: «Zulhijja», dedik. U zot: «Rost aytdingiz, (bu) Allohning karim oyidir. Bu shahringiz qaysi shahar ekanini bilasizlarmi?» dedilar. Biz: «Mashʼarul-harom», dedik. U zot: «Rost aytdingiz», dedilar va: «Albatta, qonlaringiz va mollaringiz sizlarga mana shu shahringizdagi, mana shu oyingizdagi, mana shu kuningizning hurmati kabi haromdir — yoki: mana shu kuningiz, mana shu oyingiz va mana shu shahringizning hurmati kabi, dedilar. Ogoh boʻlinglar, men Havz boshida sizlardan oldin borib, sizlarni kutaman va sizlar bilan (boshqa) ummatlarga koʻpchilik bilan faxrlanaman; bas, yuzimni qora qilmanglar. Ogoh boʻlinglar, sizlar meni koʻrdingiz va mendan eshitdingiz, (qiyomatda) mendan soʻraladi. Kim mening nomimdan yolgʻon (soʻz) toʻqisa, doʻzaxdan joyini tayyorlab qoʻyaversin. Ogoh boʻlinglar, men baʼzi erkaklarni — yoki ayollarni — (Havzga) tortib olaman, baʼzilari esa mendan tortib olinadi. Shunda men: ‹Ey Rabbim, (bular) mening ashoblarim!› deyman. Bas: ‹Sen ularning oʻzingdan keyin nima ish qilganlarini bilmaysan›, deyiladi», dedilar.Набий ﷺнинг ашобларидан бир киши менга ҳадис айтиб деди: Расулуллоҳ ﷺ бизнинг орамизда қулоғи кесилган қизил туя устида туриб: «Бу қайси кунингиз эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Наҳр (қурбонлик) куни», дедик. У зот: «Рост айтдингиз, (бу) ҳажжи акбар кунидир. Бу ойингиз қайси ой эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Зулҳижжа», дедик. У зот: «Рост айтдингиз, (бу) Аллоҳнинг карим ойидир. Бу шаҳрингиз қайси шаҳар эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Машъарул-ҳаром», дедик. У зот: «Рост айтдингиз», дедилар ва: «Албатта, қонларингиз ва молларингиз сизларга мана шу шаҳрингиздаги, мана шу ойингиздаги, мана шу кунингизнинг ҳурмати каби ҳаромдир — ёки: мана шу кунингиз, мана шу ойингиз ва мана шу шаҳрингизнинг ҳурмати каби, дедилар. Огоҳ бўлинглар, мен Ҳавз бошида сизлардан олдин бориб, сизларни кутаман ва сизлар билан (бошқа) умматларга кўпчилик билан фахрланаман; бас, юзимни қора қилманглар. Огоҳ бўлинглар, сизлар мени кўрдингиз ва мендан эшитдингиз, (қиёматда) мендан сўралади. Ким менинг номимдан ёлғон (сўз) тўқиса, дўзахдан жойини тайёрлаб қўяверсин. Огоҳ бўлинглар, мен баъзи эркакларни — ёки аёлларни — (Ҳавзга) тортиб оламан, баъзилари эса мендан тортиб олинади. Шунда мен: ‹Эй Раббим, (булар) менинг ашобларим!› дейман. Бас: ‹Сен уларнинг ўзингдан кейин нима иш қилганларини билмайсан›, дейилади», дедилар.