حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ أَنْبَأَنَا يُونُسُ عَنِ الْحَسَنِأَنَّ عَقِيلَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ تَزَوَّجَ امْرَأَةً مِنْ بَنِي جُشَمَ فَدَخَلَ عَلَيْهِ الْقَوْمُ فَقَالُوا بِالرِّفَاءِ وَالْبَنِينَ فَقَالَ لَا تَفْعَلُوا ذَلِكَ قَالُوا فَمَا نَقُولُ يَا أَبَا يَزِيدَ قَالَ قُولُوا بَارَكَ اللَّهُ لَكُمْ وَبَارَكَ عَلَيْكُمْ إِنَّا كَذَلِكَ كُنَّا نُؤْمَرُ
Hasandan rivoyat qilinadi: Aqil ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu) Bani Jusham (qabilasi)dan boʻlgan bir ayolga uylandi. Qavm uning huzuriga kirib: «Ahillik va oʻgʻillar bilan (boʻlsin)!» dedilar. U: «Bunday qilmanglar», dedi. Ular: «Ey Abu Yazid, unda nima deymiz?» dedilar. U: «Alloh sizlarga baraka bersin va sizlarga barakotini yogʻdirsin, denglar. Bizga xuddi shunday (deyish) buyurilar edi», dedi.Ҳасандан ривоят қилинади: Ақил ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу) Бани Жушам (қабиласи)дан бўлган бир аёлга уйланди. Қавм унинг ҳузурига кириб: «Аҳиллик ва ўғиллар билан (бўлсин)!» дедилар. У: «Бундай қилманглар», деди. Улар: «Эй Абу Язид, унда нима деймиз?» дедилар. У: «Аллоҳ сизларга барака берсин ва сизларга баракотини ёғдирсин, денглар. Бизга худди шундай (дейиш) буюрилар эди», деди.