حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ طَاوُسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ أَعْمَرَ عُمْرَى فَهِيَ لِمَنْ أُعْمِرَهَا جَائِزَةٌ وَمَنْ أَرْقَبَ رُقْبَى فَهِيَ لِمَنْ أُرْقِبَهَا جَائِزَةٌ وَمَنْ وَهَبَ هِبَةً ثُمَّ عَادَ فِيهَا فَهُوَ كَالْعَائِدِ فِي قَيْئِهِ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim (biror narsani) umro qilib bersa, u oʻziga umro qilib berilgan kishiga joizdir; kim ruqbo qilib bersa, u oʻziga ruqbo qilib berilgan kishiga joizdir; kim biror hadya qilib, soʻng uni qaytarib olsa, u qusugʻiga qaytuvchi kabidir», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким (бирор нарсани) умро қилиб берса, у ўзига умро қилиб берилган кишига жоиздир; ким руқбо қилиб берса, у ўзига руқбо қилиб берилган кишига жоиздир; ким бирор ҳадя қилиб, сўнг уни қайтариб олса, у қусуғига қайтувчи кабидир», дедилар.