حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدِ بْنِ جُدْعَانَ عَنْ يُوسُفَ بْنِ مِهْرَانَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَاهُ فِيمَا يَرَى النَّائِمُ مَلَكَانِ فَقَعَدَ أَحَدُهُمَا عِنْدَ رِجْلَيْهِ وَالْآخَرُ عِنْدَ رَأْسِهِ فَقَالَ الَّذِي عِنْدَ رِجْلَيْهِ لِلَّذِي عِنْدَ رَأْسِهِ اضْرِبْ مَثَلَ هَذَا وَمَثَلَ أُمَّتِهِ فَقَالَ إِنَّ مَثَلَهُ وَمَثَلَ أُمَّتِهِ كَمَثَلِ قَوْمٍ سَفْرٍ انْتَهَوْا إِلَى رَأْسِ مَفَازَةٍ فَلَمْ يَكُنْ مَعَهُمْ مِنْ الزَّادِ مَا يَقْطَعُونَ بِهِ الْمَفَازَةَ وَلَا مَا يَرْجِعُونَ بِهِ فَبَيْنَمَا هُمْ كَذَلِكَ إِذْ أَتَاهُمْ رَجُلٌ فِي حُلَّةٍ حِبَرَةٍ فَقَالَ أَرَأَيْتُمْ إِنْ وَرَدْتُ بِكُمْ رِيَاضًا مُعْشِبَةً وَحِيَاضًا رُوَاءً أَتَتَّبِعُونِي فَقَالُوا نَعَمْ قَالَ فَانْطَلَقَ بِهِمْ فَأَوْرَدَهُمْ رِيَاضًا مُعْشِبَةً وَحِيَاضًا رُوَاءً فَأَكَلُوا وَشَرِبُوا وَسَمِنُوا فَقَالَ لَهُمْ أَلَمْ أَلْقَكُمْ عَلَى تِلْكَ الْحَالِ فَجَعَلْتُمْ لِي إِنْ وَرَدْتُ بِكُمْ رِيَاضًا مُعْشِبَةً وَحِيَاضًا رُوَاءً أَنْ تَتَّبِعُونِي فَقَالُوا بَلَى قَالَ فَإِنَّ بَيْنَ أَيْدِيكُمْ رِيَاضًا أَعْشَبَ مِنْ هَذِهِ وَحِيَاضًا هِيَ أَرْوَى مِنْ هَذِهِ فَاتَّبِعُونِي قَالَ فَقَالَتْ طَائِفَةٌ صَدَقَ وَاللَّهِ لَنَتَّبِعَنَّهُ وَقَالَتْ طَائِفَةٌ قَدْ رَضِينَا بِهَذَا نُقِيمُ عَلَيْهِ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning huzurlariga tushlarida ikki farishta keldi; biri u zotning oyoqlari tomonda, biri boshlari tomonda oʻtirdi. Oyoqlari tomonidagisi boshlari tomonidagisiga: «Bu zot bilan ummatining misolini keltir», dedi. U: «Uning va ummatining misoli safarga chiqqan bir qavmning misoli kabidir: ular bir sahroning boshiga yetib kelishdi, ammo yonlarida na sahroni kesib oʻtishga, na qaytib ketishga yetadigan ozuqa bor edi. Ular shu holda turganlarida, oldilariga hibara chopon kiygan bir kishi kelib: ‹Agar sizlarni oʻt-oʻlanli oʻtloqlarga va toʻla hovuzlarga olib borsam, menga ergashasizlarmi?› dedi. Ular: ‹Ha›, deyishdi. U ularni olib borib, oʻt-oʻlanli oʻtloqlarga va toʻla hovuzlarga tushirdi; ular yeb-ichib, semirishdi. Soʻng u ularga: ‹Men sizlarni oʻsha holda topmaganmidim? Sizlar esa, agar sizlarni oʻt-oʻlanli oʻtloqlarga va toʻla hovuzlarga olib borsam, menga ergashishga ahd bergan edingizlar›, dedi. Ular: ‹Ha›, deyishdi. U: ‹Oldingizda bulardan ham koʻkalamzorroq oʻtloqlar va bulardan ham qondiruvchiroq hovuzlar bor; bas, menga ergashinglar›, dedi», dedi. Shunda bir toifa: «Vallohi, u rost aytdi, biz albatta unga ergashamiz», dedi; boshqa bir toifa esa: «Biz shunga rozi boʻldik, shu yerda qolaveramiz», dedi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига тушларида икки фаришта келди; бири у зотнинг оёқлари томонда, бири бошлари томонда ўтирди. Оёқлари томонидагиси бошлари томонидагисига: «Бу зот билан умматининг мисолини келтир», деди. У: «Унинг ва умматининг мисоли сафарга чиққан бир қавмнинг мисоли кабидир: улар бир саҳронинг бошига етиб келишди, аммо ёнларида на саҳрони кесиб ўтишга, на қайтиб кетишга етадиган озуқа бор эди. Улар шу ҳолда турганларида, олдиларига ҳибара чопон кийган бир киши келиб: ‹Агар сизларни ўт-ўланли ўтлоқларга ва тўла ҳовузларга олиб борсам, менга эргашасизларми?› деди. Улар: ‹Ҳа›, дейишди. У уларни олиб бориб, ўт-ўланли ўтлоқларга ва тўла ҳовузларга туширди; улар еб-ичиб, семиришди. Сўнг у уларга: ‹Мен сизларни ўша ҳолда топмаганмидим? Сизлар эса, агар сизларни ўт-ўланли ўтлоқларга ва тўла ҳовузларга олиб борсам, менга эргашишга аҳд берган эдингизлар›, деди. Улар: ‹Ҳа›, дейишди. У: ‹Олдингизда булардан ҳам кўкаламзорроқ ўтлоқлар ва булардан ҳам қондирувчироқ ҳовузлар бор; бас, менга эргашинглар›, деди», деди. Шунда бир тоифа: «Валлоҳи, у рост айтди, биз албатта унга эргашамиз», деди; бошқа бир тоифа эса: «Биз шунга рози бўлдик, шу ерда қолаверамиз», деди.