حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ حَكِيمِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ سَأَلَ وَلَهُ مَا يُغْنِيهِ جَاءَتْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ خُدُوشًا أَوْ كُدُوشًا فِي وَجْهِهِ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا غِنَاهُ قَالَ خَمْسُونَ دِرْهَمًا وَحِسَابُهَا مِنْ الذَّهَبِ
Abdulloh (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Kimki oʻzini behojat qiladigan narsasi boʻla turib (odamlardan) soʻrasa, qiyomat kuni yuzida tirnalgan yoki tilingan izlar bilan keladi», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, behojatlik nima (qancha mol)?» dedilar. U zot: «Ellik dirham yoki uning oltindan boʻlgan qiymati», dedilar.Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Кимки ўзини беҳожат қиладиган нарсаси бўла туриб (одамлардан) сўраса, қиёмат куни юзида тирналган ёки тилинган излар билан келади», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, беҳожатлик нима (қанча мол)?» дедилар. У зот: «Эллик дирҳам ёки унинг олтиндан бўлган қиймати», дедилар.