حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ سِمَاكٍ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ قَالَ شُعْبَةُ وَأَحْسِبُهُ قَدْ رَفَعَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَقَالَ مَثَلُ الَّذِي يُعِينُ عَشِيرَتَهُ عَلَى غَيْرِ الْحَقِّ مَثَلُ الْبَعِيرِ رُدِّيَ فِي بِئْرٍ فَهُوَ يَمُدُّ بِذَنَبِهِ
Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi — Shuʼba aytdi: gumonimcha, u buni Rasululloh ﷺga koʻtardi — u zot: «Oʻz urugʻiga nohaq (ishda) yordam beradigan kishining misoli quduqqa yiqilib tushgan, soʻng dumidan tortilayotgan tuyaning misolidir», dedilar.Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади — Шуъба айтди: гумонимча, у буни Расулуллоҳ ﷺга кўтарди — у зот: «Ўз уруғига ноҳақ (ишда) ёрдам берадиган кишининг мисоли қудуққа йиқилиб тушган, сўнг думидан тортилаётган туянинг мисолидир», дедилар.