حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنْ شُعْبَةَ قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو إِسْحَاقَ عَنْ الْأَسْوَدِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَرَأَ النَّجْمَ فَسَجَدَ فِيهَا وَمَنْ مَعَهُ إِلَّا شَيْخٌ كَبِيرٌ أَخَذَ كَفًّا مِنْ حَصًى أَوْ تُرَابٍ فَقَالَ بِهِ هَكَذَا وَضَعَهُ عَلَى جَبْهَتِهِقَالَ فَلَقَدْ رَأَيْتُهُ قُتِلَ كَافِرًا
Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ Najm surasini oʻqib, unda sajda qildilar; u zot bilan birga boʻlganlar ham (sajda qildilar) — faqat bir keksa chol bundan mustasno: u bir hovuch shagʻal yoki tuproq olib, u bilan mana bunday qildi — uni peshonasiga qoʻydi. (Abdulloh) dedi: Men uning kofir holida oʻldirilganini koʻrdim.Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ Нажм сурасини ўқиб, унда сажда қилдилар; у зот билан бирга бўлганлар ҳам (сажда қилдилар) — фақат бир кекса чол бундан мустасно: у бир ҳовуч шағал ёки тупроқ олиб, у билан мана бундай қилди — уни пешонасига қўйди. (Абдуллоҳ) деди: Мен унинг кофир ҳолида ўлдирилганини кўрдим.