حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ عَنْ مَالِكٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ امْرَأَتَيْنِ مِنْ بَنِي هُذَيْلٍ رَمَتْ إِحْدَاهُمَا الْأُخْرَى فَأَلْقَتْ جَنِينًا فَقَضَى فِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِغُرَّةٍ عَبْدٍ أَوْ أَمَةٍ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bani Huzayldan boʻlgan ikki ayoldan biri ikkinchisini (bir narsa) otib urdi va u homilasini tashladi. Shunda Rasululloh ﷺ u haqda bir gʻurra — qul yoki choʻri (toʻlash) bilan hukm qildilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бани Ҳузайлдан бўлган икки аёлдан бири иккинчисини (бир нарса) отиб урди ва у ҳомиласини ташлади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ у ҳақда бир ғурра — қул ёки чўри (тўлаш) билан ҳукм қилдилар.