حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَلَمَّا رَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَأْسَهُ مِنْ الرَّكْعَةِ الْآخِرَةِ فِي صَلَاةِ الْفَجْرِ قَالَ اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْجِ الْوَلِيدَ وَسَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ وَعَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ وَالْمُسْتَضْعَفِينَ مِنْ الْمُؤْمِنِينَ اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ وَاجْعَلْهَا عَلَيْهِمْ كَسِنِي يُوسُفَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bomdod namozining oxirgi rakaatida boshlarini koʻtarganlarida: «Allohumma Robbano va lakal-hamd. Allohim! Validni, Salama ibn Hishomni va Ayyosh ibn Abu Rabiani hamda moʻminlarning ojizlarini najot bergin. Allohim! Muzar (qabilasi)ga azobingni qattiq qilgin va uni ularga Yusuf (zamonidagi qahatchilik) yillaridek qilgin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бомдод намозининг охирги ракаатида бошларини кўтарганларида: «Аллоҳумма Роббано ва лакал-ҳамд. Аллоҳим! Валидни, Салама ибн Ҳишомни ва Айёш ибн Абу Рабиани ҳамда мўминларнинг ожизларини нажот бергин. Аллоҳим! Музар (қабиласи)га азобингни қаттиқ қилгин ва уни уларга Юсуф (замонидаги қаҳатчилик) йилларидек қилгин», дедилар.