حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ أَخْبَرَنِي الْأَغَرُّ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ صَاحِبُ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَإِذَا كَانَ يَوْمُ الْجُمُعَةِ جَلَسَتْ الْمَلَائِكَةُ عَلَى أَبْوَابِ الْمَسْجِدِ يَكْتُبُونَ كُلَّ مَنْ جَاءَ إِلَى الْجُمُعَةِ فَإِذَا خَرَجَ الْإِمَامُ طَوَتْ الْمَلَائِكَةُ الصُّحُفَ وَدَخَلَتْ تَسْمَعُ الذِّكْرَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Juma kuni boʻlganda farishtalar masjidning eshiklariga oʻtirib, jumaga kelgan har bir kishini yozib boradilar. Imom chiqqanda esa farishtalar sahifalarni yigʻishtiradilar va zikrni tinglash uchun (masjidga) kiradilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Жума куни бўлганда фаришталар масжиднинг эшикларига ўтириб, жумага келган ҳар бир кишини ёзиб борадилар. Имом чиққанда эса фаришталар саҳифаларни йиғиштирадилар ва зикрни тинглаш учун (масжидга) кирадилар.