حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ يَقُولُ إِنَّ فِي الْجُمُعَةِ سَاعَةً وَأَشَارَ بِكَفِّهِ كَأَنَّهُ يُقَلِّلُهَا لَا يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ يَسْأَلُ اللَّهَ شَيْئًا إِلَّا أَعْطَاهُ إِيَّاهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺning minbarda turib: «Albatta, jumada bir soat bordir», deyotganlarini eshitdim — va u zot qoʻllari bilan uning ozligiga ishora qildilar — «unga musulmon banda toʻgʻri kelib, Allohdan biror narsa soʻrasa, Alloh unga albatta beradi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг минбарда туриб: «Албатта, жумада бир соат бордир», деётганларини эшитдим — ва у зот қўллари билан унинг озлигига ишора қилдилар — «унга мусулмон банда тўғри келиб, Аллоҳдан бирор нарса сўраса, Аллоҳ унга албатта беради».