حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا يَصْبِرُ أَحَدٌ عَلَى لَأْوَاءِ الْمَدِينَةِ وَجَهْدِهَا إِلَّا كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا وَشَهِيدًا أَوْ شَهِيدًا وَشَفِيعًاقَالَ أَبِي حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ حَدَّثَنَا هِشَامٌ شَكَّ فِيهِ شَهِيدًا أَوْ شَفِيعًا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim Madinaning ochligiga va mashaqqatiga sabr qilsa, albatta men unga shafoatchi va guvoh boʻlaman», dedilar — yoki: «guvoh va shafoatchi» (dedilar). Otam aytdi: Hishom bu (soʻz)da — «guvoh» yoki «shafoatchi» (deyishda) — shubha qildi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Мадинанинг очлигига ва машаққатига сабр қилса, албатта мен унга шафоатчи ва гувоҳ бўламан», дедилар — ёки: «гувоҳ ва шафоатчи» (дедилар). Отам айтди: Ҳишом бу (сўз)да — «гувоҳ» ёки «шафоатчи» (дейишда) — шубҳа қилди.