حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ قَالَ حَدَّثَنَا خَلَفٌ يَعْنِي ابْنَ خَلِيفَةَ عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ عَنْ أَبِي حَازِمٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَكُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمًا فَسَمِعْنَا وَجْبَةً فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَدْرُونَ مَا هَذَا قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ هَذَا حَجَرٌ أُرْسِلَ فِي جَهَنَّمَ مُنْذُ سَبْعِينَ خَرِيفًا فَالْآنَ انْتَهَى إِلَى قَعْرِهَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz bir kuni Rasululloh ﷺ huzurlarida edik, shunda bir gumburlash eshitdik. Nabiy ﷺ: «Bu nima ekanini bilasizlarmi?» dedilar. Biz: «Alloh va Uning Rasuli yaxshiroq biladi», dedik. U zot: «Bu — yetmish kuz avval doʻzaxga tashlangan bir toshdir, u endigina uning tubiga yetdi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз бир куни Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларида эдик, шунда бир гумбурлаш эшитдик. Набий ﷺ: «Бу нима эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Аллоҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади», дедик. У зот: «Бу — етмиш куз аввал дўзахга ташланган бир тошдир, у эндигина унинг тубига етди», дедилар.