حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ قَالَرَأَيْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ قَرَأَ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ فَسَجَدَ قُلْتُ لِمَ أَرَاكَ سَجَدْتَ فِيهَا قَالَ لَوْ لَمْ أَرَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْجُدُ فِيهَا مَا سَجَدْتُ
Abu Salamadan rivoyat qilinadi: Men Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ning ‹Izas-samou-nshaqqat›ni oʻqib, sajda qilganini koʻrdim. «Nega bunda sajda qilayotganingizni koʻryapman?» dedim. U: «Agar Rasululloh ﷺning bunda sajda qilganlarini koʻrmaganimda, sajda qilmagan boʻlardim», dedi.Абу Саламадан ривоят қилинади: Мен Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)нинг ‹Изас-самоу-ншаққат›ни ўқиб, сажда қилганини кўрдим. «Нега бунда сажда қилаётганингизни кўряпман?» дедим. У: «Агар Расулуллоҳ ﷺнинг бунда сажда қилганларини кўрмаганимда, сажда қилмаган бўлардим», деди.