حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ لَهِيعَةَ عَنْ دَرَّاجٍ عَنِ ابْنِ حُجَيْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ لِلْمَسَاجِدِ أَوْتَادًا الْمَلَائِكَةُ جُلَسَاؤُهُمْ إِنْ غَابُوا يَفْتَقِدُونَهُمْ وَإِنْ مَرِضُوا عَادُوهُمْ وَإِنْ كَانُوا فِي حَاجَةٍ أَعَانُوهُمْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi. U zot: «Albatta, masjidlarning qoziqlari (yaʼni doimiy ahli) bordir. Farishtalar ularning hamsuhbatlaridir: agar ular yoʻq boʻlsalar, ularni izlaydilar; kasal boʻlsalar, ularni yoʻqlaydilar; bir hojatlari boʻlsa, ularga yordam beradilar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Набий ﷺдан ривоят қилади. У зот: «Албатта, масжидларнинг қозиқлари (яъни доимий аҳли) бордир. Фаришталар уларнинг ҳамсуҳбатларидир: агар улар йўқ бўлсалар, уларни излайдилар; касал бўлсалар, уларни йўқлайдилар; бир ҳожатлари бўлса, уларга ёрдам берадилар», дедилар.