حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ سُلَيْمَانَ عَنْ أَبِي السَّلِيلِ عَنْ أَبِي حَسَّانَ قَالَتُوُفِّيَ ابْنَانِ لِي فَقُلْتُ لِأَبِي هُرَيْرَةَ سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَدِيثًا تُحَدِّثُنَاهُ يُطَيِّبُ بِأَنْفُسِنَا عَنْ مَوْتَانَا قَالَ نَعَمْ صِغَارُهُمْ دَعَامِيصُ الْجَنَّةِ يَلْقَى أَحَدُهُمْ أَبَاهُ أَوْ قَالَ أَبَوَيْهِ فَيَأْخُذُ بِنَاحِيَةِ ثَوْبِهِ أَوْ يَدِهِ كَمَا آخُذُ بِصَنِفَةِ ثَوْبِكَ هَذَا فَلَا يُفَارِقُهُ حَتَّى يُدْخِلَهُ اللَّهُ وَأَبَاهُ الْجَنَّةَ
Abu Hasson aytdi: Mening ikki oʻgʻlim vafot etdi. Men Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ga: «Rasululloh ﷺ dan oʻliklarimiz haqida koʻnglimizni xushnud qiladigan, bizga aytib beradigan biror hadis eshitganmisiz?» dedim. U: «Ha», dedi (va shunday dedi): «Ularning kichkinalari jannatning suzuvchilaridir. Ulardan biri otasini — yoki: ota-onasini, dedi — uchratadi va men senning bu koʻylagingning etagidan ushlaganimday, uning koʻylagining chetidan yoki qoʻlidan ushlaydi. Alloh uni va otasini jannatga kiritmaguncha, undan ajralmaydi».Абу Ҳассон айтди: Менинг икки ўғлим вафот этди. Мен Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)га: «Расулуллоҳ ﷺ дан ўликларимиз ҳақида кўнглимизни хушнуд қиладиган, бизга айтиб берадиган бирор ҳадис эшитганмисиз?» дедим. У: «Ҳа», деди (ва шундай деди): «Уларнинг кичкиналари жаннатнинг сузувчиларидир. Улардан бири отасини — ёки: ота-онасини, деди — учратади ва мен сеннинг бу кўйлагингнинг этагидан ушлаганимдай, унинг кўйлагининг четидан ёки қўлидан ушлайди. Аллоҳ уни ва отасини жаннатга киритмагунча, ундан ажралмайди».