حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ شُعْبَةَ عَنِ الْحَكَمِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ ذَكْوَانَ السَّمَّانِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَى مَنْزِلَ رَجُلٍ مِنْ الْأَنْصَارِ فَخَرَجَ وَرَأْسُهُ يَقْطُرُ قَالَ لَعَلَّنَا أَعْجَلْنَاكَ قَالَ إِذَا أُعْجِلْتَ أَوْ أُقْحِطْتَ فَلَيْسَ عَلَيْكَ غُسْلٌ
Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ ansorlardan bir kishining uyiga keldilar. (U kishi) boshidan suv tomib chiqdi. (U zot): «Seni shoshirib qoʻygandirmiz?» dedilar. (Va): «Shoshirilsang yoki (maniy) chiqmay qolsa, senga gʻusl yoʻq», dedilar.Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ ансорлардан бир кишининг уйига келдилар. (У киши) бошидан сув томиб чиқди. (У зот): «Сени шошириб қўйгандирмиз?» дедилар. (Ва): «Шоширилсанг ёки (маний) чиқмай қолса, сенга ғусл йўқ», дедилар.