حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ الْوَلِيدِ أَنَّهُقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَجِدُ وَحْشَةً قَالَ فَإِذَا أَخَذْتَ مَضْجَعَكَ فَقُلْ أَعُوذُ بِكَلِمَاتِ اللَّهِ التَّامَّاتِ مِنْ غَضَبِهِ وَعِقَابِهِ وَشَرِّ عِبَادِهِ وَمِنْ هَمَزَاتِ الشَّيَاطِينِ وَأَنْ يَحْضُرُونِ فَإِنَّهُ لَا يَضُرُّكَ وَبِالْحَرِيِّ أَنْ لَا يَقْرَبَكَ
Valid ibn al-Valid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Ey Allohning Rasuli, men (yolgʻizlikda) vahima sezaman», dedi. U zot: «Yotogʻingga yotganingda: ‹Allohning gʻazabidan, jazosidan, bandalarining yomonligidan, shaytonlarning vasvasalaridan va ularning menga hozir boʻlishlaridan Allohning mukammal kalimalari bilan panoh soʻrayman›, degin. Shunda u senga zarar qilmaydi va senga yaqinlashmasligi (loyiqroqdir)», dedilar.Валид ибн ал-Валид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен (ёлғизликда) ваҳима сезаман», деди. У зот: «Ётоғингга ётганингда: ‹Аллоҳнинг ғазабидан, жазосидан, бандаларининг ёмонлигидан, шайтонларнинг васвасаларидан ва уларнинг менга ҳозир бўлишларидан Аллоҳнинг мукаммал калималари билан паноҳ сўрайман›, дегин. Шунда у сенга зарар қилмайди ва сенга яқинлашмаслиги (лойиқроқдир)», дедилар.