حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ أَبِي قِلَابَةَ عَنْ أَنَسٍأَنَّ نَاسًا أَتَوْا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ عُكْلٍ فَاجْتَوَوْا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ بِذَوْدِ لِقَاحٍ فَأَمَرَهُمْ أَنْ يَشْرَبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Ukl (qabilasi)dan bir qavm Nabiy ﷺning huzurlariga keldi, lekin ularga Madinaning (ob-havosi) yoqmadi (kasal boʻlib qoldilar). Shunda u zot ularga (sogʻin) tuyalarni (berishni) buyurdilar va ularga oʻsha tuyalarning siydigi hamda sutidan ichishni amr qildilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Укл (қабиласи)дан бир қавм Набий ﷺнинг ҳузурларига келди, лекин уларга Мадинанинг (об-ҳавоси) ёқмади (касал бўлиб қолдилар). Шунда у зот уларга (соғин) туяларни (беришни) буюрдилар ва уларга ўша туяларнинг сийдиги ҳамда сутидан ичишни амр қилдилар.